У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


А.Геленнинг фалсафий-биологик антропологияси. Инсон «тулик



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

А.Геленнинг фалсафий-биологик антропологияси. Инсон «тулик 
булмаган» мавжудот сифатида. 
Инсон хаётининг онгсиз хаётий 
сохасини устунлиги хамда Ницшенинг инсонни «якунланмаган 
Хайвон» сифатидаги караши А.Гелен (1904-1976) фалсафий ан- 
тропологиясининг таянч нуктаси булди. Гелен таълимотида био­
логик хусусиятлар устуворлик килади. У дастлаб инсоннинг та- 
биий (хайвоний) инстинктларини, бу инстинктларнинг инсон­
нинг хаётий фаол харакатига таъсирини урганади. Гелен инсон 
билан хайвон уртасидаги фаркни, улар биологик тузилишини 
солиштириш асосида курсатиб беради. Гелен Шелернинг хаёт 
билан рух дуализмидан воз кечади, лекин маънавий рухиятни 
факат инсонга хос хусусият эканлигини тан олади. Маънавият, 
Гелен фикрича, хаётдан таищаридаги бошлангич эмас, балки 
инсон табиатининг реал хаётий имкониятидир.
Гелен таълимотининг асосий тезиси бу инсонни биологик 
тул и к, булмаган мавжудот сифатида талкин килишдир. Чунки 
инсон узининг хайвоний-биологик тузили шида инстинктлар би­
лан куролланмаган, «якунланмаган», «мустахкамланмаган» дир. 
Биологик чала-яримлик инсон мавжудлигини, унинг дунёга 
очиклигини аниклаб беради. Хайвонот олами муайян мухитга
уз худудига к,атъий боклангандир. Инсон булса муайян мухитга 
муким богланмаган, унда мослашиш добили яти бор, у узгарув- 
чандир. Биологик чала яримлик ва очикдик инсон дунёсининг, 
инсон борлирининг асосий, аникловчи хусусиятларидан бирини 
ташкил килади. Хайвонот дунёсидан ажралиб к,олиб инсон, уз 
такдирини узи хал киладиган булди. Узини сакдаб колиш учун у 
янги шарт-шароитларни, мухитни, уз хаёти учун зарур булган 
омилларни яратишга мажбур булади. Жумладан, узини хам узгар- 
тириб, узи яратган сунъий мухитда ист и ко мат килади. Шундай 
кдлиб, биологик жихатдан мослашмаган «чала ярим» инсон­
нинг фаол мавжудот эканлигини Гелен уз тезиси оркали асос­
лаб берди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шундай ^илиб, Геленнинг антропология таълимотига би- 
ноан, табиат инсонни «инсоний» к,илиб яратди, унга хайво- 
ний инстинктларни бермади. Бу ерда Гелен инсонга факдг 
бир ёьутама ёндашди. Гелен уз таълимотини эмпиризмга асос- 
ланган таълимот, деб атайди. У уз татк,ик,отларидан умумий 
фан назариясига оид хулосалар чик,армайди. У купгина ходи- 
саларни урганади, муносабатларни очиб беришга \аракат к,и- 
лади.
Умуман олганда, инсоннинг конкрет хусусиятлари ва уни 
умумфалсафий маънода тушуниш бу фалсафий антропология- 
нинг хусусиятларидан биридир.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish