У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

бош
 
(мия, 
боши о гримов);
— предмет ва шу предметдан хосил буладиган предмет: 
чой
(усимликнингтури) — 
чой
 
(шу усимлик баргидан тайёрланадиган 
ичимлик), 
к;ахра
 
(усимлик тури) — 
цсцва
 
(шу усимлик мевасидан 
тайёрланадиган ичимлик), 
тип
 
(Hyri^absocH) — 
тил
 
(нупО;
— белги ва шу белги мавжуд предмет: 
кук
(ранг) — 
кук
(кукат), 
кир
(«ифлос») — 
кир
(ифлосланган ёки ювилган кийим-кечак);
— предмет ва шу предмет асосидаги улчов бирлиги: 
кун
(куёш) — 
кун
 
(куннинг ёруг к,исми), 
ой
 
(осмон жисми) — 
ой
(йилнинг ун иккидан бир кдоми).
Бир предметнинг номини бошкрсига к>исм билан бутун 
муносабати асосида кучирилиши 
синекдоха 
дейилади. Бунда 
икки хил маъновий богланиш кузатилади:
Бутун ва бутун таркибидаги к,исм муносабати: 
цул
 
(бутун)

 
цул
 
(к,исм — «бармок,»: 
Беш цул баробар эмас); панжа
 
(бутун)

 
панжа
 
(к,исм — «бармокдар»: 
Бешта панжасини окзига тицади).
К^см ва у шакллантирадиган бутун муносабати: 
тирноц
 
(к^см)

 
тирноц
 
(бутун — «бола»: 
у тирноща зор эди); туёк,
 
(к^исм) — 
туёц
 
(бутун — «уй хайвони»: 
туёцлар сони купайиб бормоцда),
эшик
 
(к,исм) — 
эшик
 
(бутун — «ховли»: 
эшигимда жуда куп
одамлар ишлаган).
56


Юкрридаги маънолараро муносабатлар тилшуносликда ном 
кучиши, маъно кучиши, лексик маънонинг кучиш усуллари, 
полисемиянинг лисоний мотивлашишга кура турлари деб хам 
таджик, к^или над и. 
Д и к тат 
к^илинса, маънолараро муносабатлар 
асосида бир нарса номининг узаро богликдик асосида иккинчи 
бир нарсага кучиши ётганлигини сезиш к^йин эмас. Маънолараро 
муносабатлар ёки кучиришлар полисемиянинг тури эмас, балки 
полисемиянинг турли куринишларини вужудга келтирувчи 
асосий сабаб ва омиллардандир.
Куп маъноли лексемадаги маънолараро муносабатлар, 
асосан, семемадаги айнан, интефал сема асосида амалга ошади. 
Масалан,
бош 1
тирик мавжудот
аъзо
буйиндан 
нщорцда
жойлашган
Полисемантик лексемада маънолараро муносабатнинг яна 
бир куриниши мавжудки, унда биринчи маънода сема 
макрмидаги белги асосида иккинчи семема шаклланади. Яъни, 
бош маънодаги сема косила маънода семема булиб шаклланади. 
Масалан, 
муз
лексемасининг бош маъноси «сувнинг совук, 
кртган холати». Мазкур маънодаги «совук» семаси метонимия 
асосида (совук, белгисига эга предмет ва совук белгиси) 
муз
лексемасининг «совук;» хосила маъносини юзага чик,армокда: 
оётмдан муз утди.
Бу каби сема-семема боглик^игидаги 
маъноларда семантик 
я к д н л и к
кучли булиб, у семалар 
даражасидан семема даражасига кутарилган.
Полисемантик лексемада маънолараро муносабатларнинг 
натижаси уларок,омонимия хосил булиши маълум. Хозирги пайтда 
палисемантик лексема англатаётган маънолар ва полисемия асосида 
Хосил булган омонимларнинг ажратилиши муаммали масалалардан 
биридир. Ушбу икки ходисани ажратишда, яъни полисемиянинг

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish