\У {у ри д а ги илмий даражалар берувчи i'li I


Х ам роева III М У збек тили муаллифлик корпусини тузиш нинг лингвистик асослари: Филол фан буйича



Download 2 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/51
Sana23.07.2022
Hajmi2 Mb.
#845435
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   51
Bog'liq
9 Хидиров-Отабек

Х ам роева III М У збек тили муаллифлик корпусини тузиш нинг лингвистик асослари: Филол фан буйича
фалсафа доктори (P hD ) 
д и с - Бухоро, 2 0 1 8 . - 2 5 0 б
17


1) Грамматик марказлар сонига кура гапнинг турларини аниклаш учун 
<СГ>, хамда <КГ>> дан бири олинади. Содда гаплар синтактик 
теглар тизимини шакллантираётганимиз боис факат <СГ>, теги бизга 
етарли булади.
2) Гапнинг ифода максадига кура турини фарклаш учун “дарак ran” = 
<дг>, “сурок гап”= <сг>, “буйрук гап”= <бг> тегларини киритамиз.
3) Эганинг иштирокига кура турини аниклаш учун “эгали гаи” = <Е+>, 
“эгасиз ran” = <Е->; эгасиз гапларнинг “шахси номаълум ran” - <ш.н.г>, 
“атов ran” = <а.г>, “семантик-функционал шаклланган ran” = <с.фш.г> каби 
белгиларни кушиш мумкин.
4. Бош, иккинчи даражали булакнинг иштирокига кура “йигик ran” = 
<йг>, “ёйик ran” = <ёг> каби изох хам тег сирасидан урин олади.
5. Гап билан грамматик алокага киришмайдиган булакларнинг 
мавжудпигига кура “Ундалма” = <у>, , “киритма” = <к>, теглари 
киритилиши мумкин.
Диссертациянинг учинчи боби 
“Узбек тилида кушма гапларни
синтактик теглашнинг назарий асослари” 
деб номланган.
Бобнинг 
"Узбек тилида богланган ва богловчисиз кушма гапларни
синтактик теглаш ва моделлаштириш”
номли биринчи фасли богланган ва 
богловчисиз кушма гапларни синтактик теглаш модел ва теглар тизими 
тадкикига багишланган. Х,ар бир тилда синтактик бирликлар узига хос 
характерга эга. Шу сабабли узбек тилидаги кушма гаплар учун хам синтактик 
теглар тизимини ишлаб чикиш лозим. Жахон компьютер лингвистикаси 
тажрибасида синтактик теглаш муаммолари ёритилган махсус тадкикотлар 
мавжуд булмаса-да, айрим масапалар тахлилига багишланган маколалар 
мавжуд31. Аммо катта хажмли корпуслар таркибида хам кушма гапларнинг 
тегланмагани - кушма гап турларига оид суров/кидирувни амалга ошириш 
имконини йуклиги хали бу борада килиниши керак булган, ечимини 
кутаётган 
масалаларнинг 
куплигини 
курсатади. 
Ш.Хамроева 
кушма 
гапларнинг умумий теглари хакида куйидагиларни ёзади32: “Кушма гапнинг 
богловчи воситасига кура “богланган КГ” = <БК,Г>, , “эргашган КГ'' 
= <ЭКГ >, , "богловчисиз КГ” = <Б-сиз КГ>, турларини 
изохлаш бундай бирликларни ажратиш хамда изохлаш учун алохида белги 
вазифасини утайди.
Кушма гапларнинг мукаммал теглар тизимини ишлаб чикиш учун узбек 
тилшунослигида хозирга кадар тупланган назарий материал ва таснифларга 
таяниш максадга мувофик.

Download 2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish