У муаммоларп



Download 0,76 Mb.
bet4/13
Sana13.06.2022
Hajmi0,76 Mb.
#662335
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
nejron torlari va undan oquv zharayonida fojdalanish muammolari

/(net)
1










net




netj = Wo X,W,
i=1
Купчилик яолларда сатяни кийматини яисоблаб топиш (кучиш ёки сурилиш деб номланувчи) комбинациялашган кириш кийматларини микдоридан ва сатя функциясини куйидаги расмда курсатилгандай, математик эквивалент шаклда караш кулайдир.

Расм 9. Сатя функцияси яисобга олинган сурилиш билан.
Суриш одатда богловчи сифатида талкин килинади, элементдан чикувчи, унинг активлиги яар доим 1га тенг, куйидаги расмда ифодаланган. Бундай яолда комбинациялашган киришни куйидагича тасаввур этиш мумкин.
netj = 2 XWy. Бу ерда Xt яамма вакт 1га тенг деб каралади.
i=1


Расм 10. Кучиш компанентасини кулайлиги учун купчилик яолларда
олдинги катлам элементлари билан богланувчи сифатида талкин килинади,
чунки бу элементнинг активлиги хар доим 1 га тенг.

Сигма куринишли функция. Анча куп кулланиладиган активлик функциялардан биттаси сигмаидал функция хисобланади. Бундай функциянинг чикиш киймати 0 дан 1 гача булган диапозонни узликсиз тулдиради. Мисол тарикасида куйидаги расмда курсатилган логистик
функция хизмат килиши мумкин.



1
1 + exp(
-net)

f (net ) =


Расм 11. Логистик функция учун чикиш кийматини сохаси ва киялиги хар хил булиши мумкин. Масалан, биполяр сигмоид учун чикиш кийматлари сохаси -1 ва 1 диапозон хисобланади.
Мисол 1.1. Бу мисол юкорида келтирилган тушунтиришларни намойиш килади. Тасаввур киламиз, бу ерда курилаётган тур XOR муносабатни тушинади. Муносабат XOR кириш микдорларининг иккилик жуфтини, яъни 0 ва 1, акслантиради, унинг кийматлари куйидаги жадвалда аникланган.
Жадвал 1. XOR ни аниклаш.

Кириш

чикиш

Х
1

Х2

1




1

0

1




0

1

0




1

1

0




0

0


Моделнинг нейрон тури куйидаги расмда келтирилган. Бундай холатда тур туFри боFланишлидир, унда иккита кириш элементи, иккита яширинган элемент ва битта чициш элементи 6op.TyFpu боFланиш шуни курсатадики, демак хдмма боFланишлар бир йуналишда булади, яъни кириш цатламидан чициш цатламига цараб. Яширин элементлари шундай деб номланади, чунки бу элементлар ташци му^итдан тyFридан - тyFри маълумотлар олмайди ва маълумотларни бевосита ташци му^итга жунатмайди.


Расм 12. мисол 1.1 учун нейрон тури.
Бу ^олатда ташци му^ит ролини биз узимиз уйнашимиз мумкин, турни киришига хар хил цийматларни бериб (яъни кириш элеменларига,) ва турнинг чицишидаги, олинадиган натижаларини кузата туриб. Турнинг элементлари цатламларга булинган: кириш цатлами кириш элементлардан иборат, яширин цатлам - яширин элементлардан, чициш цатлами чициш элементлардан иборат. Хар бир цатламдаги элементларнинг сони ечиладиган муаммога боFлиц, биз унга кейинги бобларда батафсил тухталамиз. Хрзирча биз эътиборимизни шунга царатамизки, яъни кириш элементларини сони структурага киритиладиган мицдорларнинг сонига тенг, чициш элементларини сони эса мазкур структурада чициш элементларига жунатиладиган мицдорларнинг сонига тенг. Бизнинг холатимизда комбинациялашган киришнинг циймати цуйидаги формула билан хисобланади.

Download 0,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish