Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
106 
(экссудацион) каби типларини ажратишни тавсия этади. Г.Н.Висоцкий 
қарашларини ривожлантириб А.А.Роде икки янги типдаги - мўзлайдиган ва 
ирригацион сув режимларини қушимча қилиб киритди ҳамда барча типларни 
16 типчага ажратди. 
Қуйида тупроқ сув режиминининг асосий типларига қисқача 
характеристика берилади. 
1. М у з л а й д и г а н т и п. Абадий мўзликли улка, ноҳияларда 
тарқалган. Ёз фаслида ер юза қатлами бироз эрийди, аммо унинг пастки 
қисми деярли эримаганлиги сабабли, сувни ўтказмайди. Натижада мўзлаган 
сувтусар қатлам устида сув тупланади ҳамда буғланиш кам бўлганидан, 
тупроқда ўта намлик юзага келади. Вегетация даврининг асосий қисмида, 
тупроқнинг эриган қатлами сув билан туйиниб турган бўлади. 
2. Ю в и л а д и г а н т и п (НК>1) - атмосфера ѐғинларининг уртача 
миқдори буғланишга нисбатан кўп бўладиган урмон-ўтлоқ зонаси (подзол-
ботқоқ ва ботқоқ тупроқлар) ва сернам субтропик вилоятлари тупроГига хос. 
Атмосфера ѐғинлари билан тупроқ ҳар йили сизот сувларигача намланади ва 
қисман ана шу сувларга қушилади. Тупроқнинг пастки қатламига сингиб 
ўтаѐтган сув тупроқдаги турли бирикмалар, жумладан озиқ моддаларни ўзи 
билан ювиб кетади. Шунинг учун ҳам бу хилдаги сув режими ювиладиган 
тип дейилади. (28а-расм) 
 
1. Атмосфера ѐғинлари
2. Шох шаббаларда тўтиб қолинган нам миқдори. 
3. Ер юзасидан оқиб кетган сув.
4 Физик буғланиш . 
5 Тупроқ ичидаги сув оқими. 
6. Ўсимликлар томонидан суриб олинган сув (десукция бутун давр 
мобайнида ўсимликлар олган сув). 
7. Грунт сув оқими. 
8. Буғланиш ва десукция. 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
107 
3. Д а в р и й ю в и л а д и г а н т и п(НК-1, баъзан 1,2-0,8 гача ўзгариб 
туради). Тупроқнинг сизот сувларига қадарли ювилиши даврий бўлиб, фақат 
атмосфера ѐғинлари миқдори буғланишга нисбатан кўп бўлган йиллардагина 
руй беради. Сизот сувлари сатҳи, капилляр кайма одатда ўсимлик илдиз 
системаси тарқаладиган қатламдан пастда бўлади. Юқори намлик 
натижасида тупроқнинг ювилиши бир неча йил давомида (даврий) 1-2 марта 
бўлиб туради. Бу типдаги сув режими урмон дашт (урмон сур тусли 
тупроқлари) ва шимолий тупроқлар (подзоллашган ва ишқорсизланган қора 
тупроқлар) зоналари учун характерли. 
4. Ю в и л м а й д и г а н т и п (НК<1). Бундай типдаги сув режимида 
тупроқ -грунт қатламлари сизот сувига қадарли ҳеч қачон ювилмайди. Демак, 
ѐғинлар ҳисобидаги намлик тупроқнинг юқори қатламларида тупланиб, сизот 
сувига қадар етиб бормайди (31б-расм). Атмосфера ѐғинлари туфайли 
намланган қатлам билан сизот суви жойлашган горизонт оралиГида деярли 
қуруқ, 
кўпинча 
сулиш 
намлиги 
миқдорига 
яқин 
нам 
қатлам 
бўлади(Г.Н.Высоцкий буйича "ўлик" горизонт). . 
Шундай қилиб, тупроқнинг юқори қатламлардаги моддалар ювилиб, 
сизот сувигача етиб бормайди. Ювилмайдиган сув режими қуруқ иқлимли ва 
сизот сувлари чуқур жойлашган дашт, қуруқ дашт ва чул зоналаридаги қора 
тупроқ, каштан, қўнғир тусли тупроқ,бўз тупроқлар ва сур қўнғир тусли 
тупроқлар учун характерли. Санаб ўтилган тупроқ қаторлари буйича 
атмосфера ѐғинлари камайиб, буғланиш эса ошиб боради ҳамда намланиш 
коэффициенти 0,6 дан 0,1 гача камаяди. Тупроқ-грунт қатламларидаги нам 
айланиши 4 м (дашт қора тупроқлари) дан 1 м гача (чул-дашт, чул тупроқ 
лари) бўлади. Баҳор мавсумида тупроқда тўпланган нам заҳираси 
транспирацияга ва физик буғланишга сарфланиб, кўзга бориб эса жуда кам 
қолади, чалачул ва чул зоналарида ерларни суғормасдан туриб, деҳқончилик 
қилиб булмайди.
5. Т е р л а й д и г а н т и п (НК<1). Чала чул ва чул зоналарининг сизот 
сувлари яқин бўлган шароитда терлайдиган сув режими юзага келади(31
в

расм). Капиллярлар орқали кўтарилаѐтган сув физик буғғланиб, тупроқ гуѐ 
терлагандек бўлиб туради. Тупроқ ва ўсимликдан буғланаѐтган сув миқдори, 
тушаѐтган атмосфера ѐғинига нисбатан анча кўп бўлади. Сизот сувлари 
минераллашганда тупроқда сувда осон эрийдиган тўзлар тупланиб, ер 
шурланади. Ер ости сувлари чучук булса она жинс таркибида тўз булмасада, 
мергелланиш ҳамда глейланиш жараѐнлари кечади. 
6. И р р и г а ц и о н т и п. Суғориб деҳқончилик қилинадиган шароитда 
тупроқнинг қушимча равишда намланиши натижасида руй беради. Ўсиш 
даврида тупроқнинг кўплаб маротаба намланиши - бу типдаги сув 
режимининг муҳим хусусиятидир. Суғоришнинг турли даврларида ҳар хил 
типдаги сув режими типлари юзага келади. Суғорилаѐтган даврда дастлаб 
ювиладиган тип шаклланиб, кейин ювилмайдиган ва терлайдиган сув 
режимлари билан алмашинади, натижада тупроқда намнинг даврий 
кўтарилиб ва пасайиб туриши юзага келади.



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish