Таянч иборалар:
тупроқ структураси, тупроқ зичлиги,
структуранинг бузилиши, структурани тиклаш, сунъий структура,
механик элементлар, тупроқ агрегатлари.
ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
91
ҳамда
ўсимликларнинг
ривожланишига
таъсири
каби
масалалар
В.В.Докучаев, П.А.Костичев, К.К.Гедройц, А.Г.Дояренко, И.Н.Антипов-
Каратаев, Н.А.Качинский, Н.И.Саввинов, П.В.Вершинин, А.Ф.Тюлин,
Д.В.Хан, С.Н.Рижов, М.У.Умаров, Л.Т.Турсунов сингари мамлакатимиз ва
чет эл мамлакатлари олимлари томонидан батафсил ўрганилган.
6.2.Тупроқ структурасининг турлари ва структуранинг ҳосил
бўлиши
Турли табиий шароитларда ҳосил бўладиган тупроқларнинг структура
агрегатлари нафакат катта-кичиклиги, балки шакли билан ҳам фарқ қилади.
Ҳар бир тупроқ типи учун ўзига хос структура характерли. Структуранинг
асосан: кубсимон, призмасимон ва плитасимон каби уч хил шакли
ажратилади.
Агрономик нуқтаи назардан П.В.Вершинин бўйича, тупроқ структураси
ўлчами (катта-кичиклиги) га кўра қуйидаги группаларга: 1) >10 мм, кесакли
структура; 2) 10-0,25 мм гача макроструктура; 3) 0,25-0,01 мм гача дағал
микроструктура; 4) 0,01 мм дан кичик нозик микроструктурага бўлинади.
Одатда тупроқ структураси: 0,25-10 мм гача бўлган м а к р о с т р у к т у р а
ва 0,25 мм дан кичик агрегатлардан иборат м и к р о с т р у к т у р а г а
ажратилади. Тадқиқотлардан маълумки, қумоқ ва соз механик таркибли
тупроқларда оптимал ҳолидаги структуранинг бўлиши учун 0,25 мм дан
катта агрегатлар миқдори 70-80 фоиз (жумладан, сувга чидамли агрегатлар
40-60 фоизни) ташкил этиши муҳим аҳамиятга эга. Йирик макроструктуралар
тупроқдаги
энг
қулай
сув-ҳаво
хоссаларини
юзага
келтиради.
Макроструктура билан бир қаторда тупроқ унумдорлигида, айниқса 0,25 дан
0,05 мм гача ўлчамли микроструктураларнинг роли ҳам катта.
Микроструктуралар Ўрта Осиѐнинг бўз тупроқлари шароитида экинлардан
юқори ҳосил олишни таъминлайди.
Структуранинг қиммати (сифати) уларнинг нафақат ўлчами билан балки
сувга чидамлилиги ва механик жиҳатдан мустаҳкамлиги билан ҳам
белгиланади. Шундай хусусиятга эга бўлган структуралар узоқ вақт
бузилмасдан сақланади, улар ѐмғир ва суғориш сувлари таъсирида чангланиб
кетмайди, ерга механик ишлов берилганда барқарор, чидамли бўлиб қолади.
Турли табиий зоналардаги тупроқларнинг ҳайдалма қатламида сувга чидамли
структуралар миқдори бир хил эмас. Структуранинг энг муҳим
кўрсаткичларидан бири, унинг ғоваклигидир. Энг яхши структурали қора
тупроқларда агрегатлар оралиғидаги ғоваклик, унинг ҳажмига нисбатан 50
фоизга яқин бўлиб, тупроқларда энг қулай сув-ҳаво хоссаларини яратади.
Структурадаги ғоваклик қанчалик оз бўлса, тупроқда ўсимликлар учун
фойдали нам, ҳаво шунча кам ва ўсимликларнинг ўсиб, ривожланиши учун
шароит ҳам ѐмон бўлади.
Механик элементлар бир-бири билан ѐпишиб ѐки минерал ва органик
моддалар ўзаро бирикиб, микроагрегатлар ҳосил қилади. Кейинчалик
микроагрегатлар
тўпламидан
макроагрегатлар
юзага
келади.
Агрономик нуқтаи назардан қимматли структураларнинг юзага келиши
Do'stlaringiz bilan baham: |