5 – МАШҒУЛОТ
ТУПРОҚНИНГ МЕХАНИК ТАРКИБИ АНАЛИЗИ
Тупроқнинг қаттиқ қисми турли ўлчамлардаги зарралардан ташкил
топган бўлиб, йирик зарраларнинг ўлчами 1 мм дан катта, энг майда коллоид
зарраларники эса 0,0001 мм дан кичикдир. Тупроқнинг физик, физик-
механик, айниқса физик-кимиѐвий ва кимиѐвий хоссалари тупроқнинг ана
шу қаттиқ қисми билан бевосита боғлиғ. Шу сабабли тупроқ хоссаларини
билиб олишдаги муҳим вазифа унинг механик элементлар деб аталувчи
турли катта-кичикликдаги зарраларнинг ўлчамлари ва миқдорини
аниқлашдан иборат (6-жадвал).
32
LABORATORY GUIDE FOR CONDUCTING SOIL TESTS AND PLANT ANALYSIS J. Benton Jones, Jr.
Boca Raton London New York Washington, D.C. CRC Press 2001
ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
302
6-жадвал
ТУПРОҚЛАР МЕХАНИК эЛЕМЕНТЛАРИНИНГ
ЙИРИКЛИГИГА КЎРА КЛАССИФИКАЦИЯСИ
Механик элементларнинг номи
Механик элементларнинг
ўлчамлари, мм
Тош
>3
Шағал
3-1
Қум:
Йирик
Ўртача
Майда
1-0,5
0,5-0,25
0,25-0,5
Чанг:
Йирик
Ўртача
Майда
0,05-0,01
0,01-0,005
0,005-0,001
Лойқа:
Дағал
Майин
Коллоидлар
0,001-0,0005
0,0005-0,0001
<0.0001
Т у п р о қ н и н г м э х а н и к т а р к и б и
дейилганда ундаги ҳар
хил ўлчамли зарраларнинг нисбий ѐки фоиз миқдори тушунилади.
Тупроқнинг механик элементлари билан тупроқ урвоқлари ѐки структура
агрегатларини бир-биридан фарқ қила билиш керак. Структура агрегатлари
одатда турли моддалар воситасида ўзаро ѐпишган механик элементлардан
иборат. Шу сабабли тупроқни механик таркибини аниқлашга тайѐрлаѐтган
агрегатларини алоҳида механик элементларга қадар парчалаш учун унга
тегишлича усулда ишлов берилади.
Тупроқнинг механик таркибини лабораторияда анализ қилишнинг кенг
тарқалган усули пипетка усулидир. Мазкур усулнинг моҳияти зарраларнинг
суюқликда тушиш тезликлари билан улар ўртасидаги боғлиқлиқга
асосланган, яъни зарраларнинг тушиш тезлиги уларнинг диаметрига тўғри
мутаносибдир.
Агар
силиндрга
солинган
тупроқ
суспензияси
(бўтанаси)
аралаштирилиб, сўнгра тиндирилса сув устунидаги тупроқ заррачалари
ўлчамларига мувофиқ равишда тақсимланади: майдароқ заррачалар
лойқаланган ҳолатда узоқ вақт сақланади, йириклари эса идиш тубига
чўкади. Ҳар хил ўлчамли зарраларнинг тушиш тезлиги Стокс формуласи
ѐрдамида ҳисоблаб топилади. Ҳар хил диаметрли механик элементларнинг
тушиш тезлигини ҳисоблаб аниқлангач, маълум вақт оралатиб ва сув
устунининг мваян чуқурлигидан синалғич намуналар олиш йўли билан
механик
Do'stlaringiz bilan baham: |