Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet239/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   235   236   237   238   239   240   241   242   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
272 
Кўндаланг масштаб 
Жойдаги горизонтал кесма, масштаб аниқлиги деб аталади, у берилган 
масштаб планида 0,1 мм га тўғри келади. 
Шундай қилиб, кўндаланг масштаб ѐрдамида 1:2000 масштабли 
пландаги чизиқ узунлигини 0,1 мм х 2000=200 мм. =0,2 м аниқлик билан 
аниқлаш мумкин. Масалан:1:2000 масштаб пландан АВ (2-расм) кесмани 
олсак, жойда 1376 м га тўғри келади. 
Планда чизиқ узунлигини қуришда, унинг қиймати масштаб 
аниқлигида яхлитланади. Масалан: 58,37 м чизиқ узунлигини қуришда (17-
расм),1:2000 масштабда унинг қиймати (0.2м масштаб аниқлиги билан), 58, 
4м га 1:500 масштабда эса (0.05м масштаб аниқлигида) -58,35 м гача 
яхлитланади. 
17-расм. 
Топографик планларни ўқиш. 
Топографик планлардан фойдаланиш учун, ушбу масштаб учун қабул 
қилинган шартли белгиларни ўрганиш керак бўлади. Шартли белгилар 
алоҳида жадвал ѐки ўқув плани жадвали кўринишида нашр қилинади. 
Шартли белгилар масштабли, ѐки контурли ва масштабсизларга бўлинади.
Берилган масштаб бўйича контурини планда тасвирлаш мумкин бўлган 
маҳаллий предметлар ўрни масштабли шартли белгилар билан кўрсатилади, 
масалан:екинзор, ўтлоқ, ўрмон, дарѐ, денгиз ва б.қ. 
Катта хўжалик аҳамиятига эга бўлган, кичик маҳаллий объектларни 
(кўча кенглиги, қудуқлар, булоқ, кўприклар ва б,қ) контурли белги билан 
кўрсатиб бўлмайди, чунки кичик масштабда улар чизиқ ѐки нуқтага 
айланади. Шунинг учун, булар масштабсиз шартли белгилар билан 
кўрсатилади. 
Топографик планда масалалар эчиш. 
Топографик планда қатор масалаларни эчиш мумкин, шу жумладан: 
нуқтанинг тўғри бурчакли координатасини; чизиқ узунлиги; дирекстион 
бурчак ва чизиқ румби; нуқталарни отметкаси; нишаблик, қиялик бурчагини 
ва б.қ. 
1.
 
Тўғри бурчакли координатани аниқлаш. 
Планда координата тўри чизилган, квадрат томонлари 10см. Вертикал 
чизиқлар абстисса ўқига параллел, горизонтал чизиқлар эса ордината ўқига 
параллелдир. 
Масалан: координата тўрининг квадрати учига ѐзилган 79,8 бу тўр 
чизиғида абстиссани билдиради Х= 79,8 км, 66,8 ѐзуви тўр чизиғида 
ординатани билдиради. У= 66,8 км. 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   235   236   237   238   239   240   241   242   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish