Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet240/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   236   237   238   239   240   241   242   243   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
273 
Координата тўридан фойдаланиб, топографик планда А нуқтанинг 
тўғри бурчакли координатасини стиркул ва кўндаланг масштаб ѐрдамида 
топиш мумкин (18-расм). Шуни эсда тутиш керакки, абсстисса шимолга, 
қараб ордината эса шарққа қараб ошиб боради 
18-расм. 
Дастлаб абсстисса квадратини 
пастки (жанубий) чизиғи ѐзилади, 
унда А нуқта жойлашган яни
79200,0 метр. а-А гача бўлган 
масофа метрда ўлчанади. Олинган 
қиймат 64.8 м абстисса чизиғига 
қўшилади Х= 79200,0+64,8=79264,8 
м. 
Худди шундай, А нуқтанинг 
ординатасини 
аниқлаш 
учун, 
квадратнинг ғарбий томон ординатаси 66200,0 м га 141.6м.га тенг в-А кесма 
узунлигини қўшамиз ва У=66200,0 +141,6=66341,6м келиб чиқади. 
2.Чизиқ узунлигини ўлчаш. 
А ва В нуқталар оралиғидаги масофа стиркул билан ўлчаниб, (18-расм)
АВ чизиқ узунлиги қиймати кўндаланг масштабда топилади. 
3. Дирекстион бурчак ва чизиқ румбини аниқлаш. 
Дирекстион бурчак деб - шимол йўналишидан бошлаб меридиан 
ўқидан ѐки унга параллел чизиқдан соат стрелкаси йўналишида 0

дан 360
0
гача ўлчанадиган бурчакга айтилади. (планда бу координаталар тўри 
вертикал чизиқларидир). Дирекстион бурчак АВ чизиғи (18-расм) 
транспортир ѐрдамида ўлчанади. 
Румб деб - магнит меридианининг жанубий ѐки шимолий йўналиши ва 
чизиқ йўналишидаги ўткир горизонтал бурчакга айтилади. 
Румб 0
0
дан 90
0
гача ўлчанади ва чизиқ жойлашган чоракнинг номи 
ѐзилади. (19-расм) Расмда тўртта румб чизиқлари кўрсатилган М1, М2, М3, 
М4: ШШҚ: р
1
; ЖШҚ: р

; ЖҒ: р

; ШҒ: р
4. 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
274 
19-расм 
Қуйидаги жадвалда дирекстион бурчак

дан румб р га ўтиш 
формулалари келтирилган. 
2-жадвал 
Дирекстион бурчакдан румбга ўтиш формулалари. 
Дирекстион бурчак оралиқларини 
ўзгариши. 
Румб 
0
0
-90

Ш Ш Қ: р
=

90
0
-180

Ж Ш К: р
=180
0
-

180
0
-270

ЖҒ: р
=

-180

270
0
-360

Ш Ғ : р
=360
0
-

4

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   236   237   238   239   240   241   242   243   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish