Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
70 
2. Тупроқ коллоидлари ниҳоятда кичик ультрамикроскопик заррача - 
бўлса-да жуда мураккаб тузилган. Коллоид заррача, улар юзасидаги ионлар 
қатлами билан бирга коллиод мицелла дейилади. (21-расм) 
21-расм. 
Мицелланинг тузилиши. 
(Н.И. Горбунов буйича)
Кимѐвий таркибидан қатъий назар 
коллоид мицелла асосан уч қаватдан - 
ядро, ички қават
ва 
сиртқи қаватдан
иборат. Коллоид мицелла асосини унинг 
ядроси ташкил этади. Ядро кимѐвий 
жиҳатдан мураккаб бирикма бўлиб, 
аморф ѐки кристалик тузилишлидир. 
Минерал коллоидлар ядроси асосан 
алюмокислоталар ҳамда баъзан кремний 
кислота, 
темир 
ва 
алюминий 
оксидларидан ташкил топган. Органик 
коллоидлар 
ядроси 
асосан 
гумин 
кислотаси, фульвокислоталари, протеин, клетчатка ва бошқа мураккаб 
органик моддалардан иборат. Ядро устида иккита қарама-қарши зарядланган 
ионли қатлам жойлашган. Бевосита ядро устида жойлашган ионларга 
потенциалларни аниқловчи
(потенциалловчи) ионлар, ташқи қатламдаги 
ионларга 
компенсирловчи
ѐки 
ҳаракатсиз ионлар
қатлами дейилади. 
Потенциалларни аниқловчи ионлар қатлами кўпинча манфий 
зарядланган бўлиб, компенсирловчи қатлам эса, шу манфий зарядларга тенг 
келадиган 
миқдордаги 
мусбат 
ионлари 
зарядларидан 
иборат. 
Компенсирловчи ионлар тупроқшуносликда 
алмашинувчи
ѐки 
сингдирилувчи 
катионлар
ҳам 
дейилади. 
Кўпчилик 
сингдирилган 
катионлар 
потенциалларни аниқловчи ионлар ѐнида жойлашган бўлиб, ҳаракатсиз 
ионлар қатламини ташкил этади. Сингдирилган катионларнинг оз қисми 
потенциалларни аниқловчи ионлар қатламидан анча узоқроқ масофада 
жойлашиб, 
диффузия
қатламини ҳосил қилади. 
Мицелла ядроси потенциалларни аниқловчи ионлар қатлами билан 
бирга 
гранула
дейилади. Гранула компенсирловчи ионларнинг ҳаракатсиз 
қатлами билан бирга 
коллиод заррача
деб аталади.
Зарядланишига кўра тупроқ коллоидлари уч группага ажратилади. 
Ацидоидлар
- заррача манфий зарядланган бўлиб алмашинувчи ионлар 
водород ва бошқа катионлар ҳисобланади. 
Базоидлар
- заррача мусбат зарядланган бўлиб, алмашинувчи ионлар 
гидроксил ва бошқа ионлардан ташкил топган. 
Амфолитоидлар
- заррача мусбат ѐки манфий зарядланган бўлиши 
мумкин. Эритмадаги водород ионларининг концентрациясига кўра 
амфолитоидларда алмашинувчи водород ѐки гидроксил ионлари мавжуд 
бўлади. 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish