Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
61 
ҳамда лигнин ва ошловчи моддаларнинг парчаланишидан юзага келадиган 
фенол (С
6
Н
5
ОН) ва хинон ((С
6
Н
2
О
5
) сингари оддий моддаларнинг 
ферментлар таъсирида ва иштирокида полимерлашиб синтезланишидан 
пайдо бўлади. Бу фаразияга кўра гумус моддаларнинг фульвокислоталари 
гумус ҳосил бўлиш жараѐнининг дастлабки даврида паст молекуляр бўлиб, 
кейинчалик бу процесснинг ривожланиши натижасида конденсатланиб 
(полимерланиб) 
юқори 
молекуляр 
моддага 
айланади. 
Демак, 
фульвокислоталар гумус ҳосил бўлиш жараѐнининг бошланғич даврида 
пайдо бўлган органик кислота бўлиб, гумин кислотадан сифат жиҳатидан 
фарқ қилади (17- расм чизма). 
б) Г у м у с ҳ о с и л б ў л и ш и н и н г б и о к и м ѐ в и й о к с и д л а н 
и ш к о н ц е п ц и я с и. Бу нуқтаи назар дастлаб И.В.Тюрин кейинчалик 
Л.И.Александрова томонидан ривожлантирилди. Ана шу концепцияга кўра 
гумус ҳосил бўлиши мураккаб биофизик-кимѐвий жараѐн бўлиб, бунда 
органик 
қолдиқлардаги 
юқори 
молекуляр 
ҳолатдаги 
оралиқ 
маҳсуслотларнинг парчаланишидан ўзига хос юқори синфли мураккаб 
органик бирикмалар-гумусли кислоталар ҳосил бўлади. Гумус ҳосил 
бўлишида 
секин 
борадиган биокимѐвий оксидланиш жараѐнлари 
йўналтирувчи аҳамиятга эга бўлиб натижада қатор юқори молекуляр органик 
кислоталар системаси юзага келади. Гумин кислоталарнинг мураккаб 
системаси ўсимлик қолдиқлари таркибидаги кул элементлари ва тупроқнинг 
минерал қисми билан ўзаро таъсирлашиб, қатор органик-минерал 
бирикмалар ҳосил қилади.
в) Г у м у с ҳ о с и л б ў л и ш и н и н г б и о л о г и к к о н ц е п ц и я с и 
га кўра гумусли моддалар турли микроорганизмлар маҳсулотларининг 
синтезидан иборат. Бу нуқтаи назар В.Р.Вильямс томонидан айтилган бўлиб, 
унинг фикрича гумус моддалар сифати турлича эканлиги микроорганизмлар 
(аэроб ва анаэроб бактериялар, замбуруғлар)нинг тури билан боғлиқ бўлиб, 
ҳар хил гумус моддалар эса, турлича группадаги микроорганизмларнинг 
экзоэнзимлари (сиртқи ачитқиси) махсулидир. Д.С.Орловнинг кўрсатишича, 
тупроқдаги гумус ҳосил бўлиш жараѐнлари конденсация ва шунингдек 
биокимѐвий оксидланиш йўли билан ҳам бўлиши мумкин.
Хуллас гумус ҳосил бўлиши нихоятда мураккаб жараѐн бўлиб, турлича 
шарт-шароитлар ва омилларга боғлиқ ва уни бир хилдаги назария билан 
тушунтириш қийин. 

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish