Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
131 
таркибига кўра ажратилади. 
Разрияди - тупроқ она жинсларининг келиб чиқиши асосида бўлинади. 
Жмладан могепа жинслари, аллювиал, флювиоглясиал ва лѐссимон жинслар 
сингариларда ҳосил бўладиган тупроқларнинг ҳар қайсиси алоҳида 
разрядларни ташкил этади. 
Тупроқлар номенклатураси ва диагностикаси. Тупроқшуносликда 
номенклатура деганда тупроқларнинг хоссалари ва классификациядаги 
турган 
ъмига қараб номланиши тушунилади. В.В.Докучаев ва Н.М.Сибирсев 
тупроқларнинг илмий генетик номенклатурасини тузиб чиқаѐтганда, уларга 
рус алқ номларини асос қилиб олдилар. Бунда тупроқ юқори 
горизонтларининг ўзига хос хусусиятлари, жумладан, ранги-туси ва тупроқ 
ривожланадиган экологик ҳароитларга алоҳида эътибор берилади. 
Шундай қилиб, тупроқ генетик типларининг атамалари (терминлари) 
турли,Иимлар ва халқламинг тупроққа берган номлари асосида юзага келади. 
Қора тупроқ, подзол тупроқ, қизил тупроқ, сур тусли тупроқ, қўнғир тупроқ 
кабилар ҳу жумлага киради. Кейинчалик бўз тупроқлар, сариқ тупроқлар, 
каштан тупроқлар, жигар ранг тупроқ типлари аниқланди. 
 
9.2.Тупроқ унумдорлиги ҳақида тушунча. 
Тупроқнинг турли тоғ жинсларидан фарқ қиладиган энг муҳим сифат 
белгиларидан бири унумдорликдир. Қишлоқ хужалик ишлаб чиқаришининг 
асосий воситаси ҳисобланган тупроқнинг халқ хужалигидаги аҳамияти ҳам, 
ана шу унумдорлиги билан белгиланади. Тупроқ атроф-муҳит билан бевосита 
таъсирда бўлиб қуѐш энергиясини, турли озиқ моддалар билан элементларни 
қабул қилиб олади ва мураккаб биофизик-кимѐвий жараѐнлар натижасида, 
уларни ўзида туплайди. Ўсимликлар учун озиқ моддалардан ташқари 
ѐруғлик, иссиқлик ва кислород, унинг яшил қисми учун эса карбонат 
ангидриди зарур. Ана шу моддалар ва зарур шарт-шароитлар ўсимликларга 
тупроқ орқали турли даражада етказиб турилади. Тупроқ унумдорлиги 
ҳақидаги таълимотнинг ривожланиши акад.В.Р.Вильямс номи билан боғлиқ. 
Ҳозирги илмий адабиѐтларда ҳам олимнинг тупроқ унумдорлиги ҳақидаги 
тушунчаси кенг тарқалган. В.Р.Вильямс буйича (1936) унумдорлик деганда 
тупроқнинг ўсимликларни сув ва озиқ элементлар билан бир вақтнинг ўзида, 
ўзлуксиз таъминлаб тура олиш қобилияти тушунилади. Ўсимликлар учун 
зарур иссиқлик ва ѐруғликни Вильямс космик омиллар жумласига киритади. 
Унумдорлик тупроқнинг жуда мураккаб хоссаси сифатида, тупроқда 
кечадиган кўплаб кимѐвий, физикавий ва биологик жараѐнларга боғлиқ. 
Унумдор тупроқ ўсимликларни зарур озиқ моддалар, сув, ҳаво, иссиқлик 
билан таъмин эта олиш, муътадил реакцияга эга бўлиши, ҳар хил зарарли 
моддалар сақламаслиги зарур. Бунинг учун тупроқнинг сув-физик хоссалари 
ва режимлари, озиқ ва тўз режимлари, тупроқда кечадиган биокимѐвий, 
оксидланиш-қайтарилиш жараѐнлари қулай бўлиши керак. Шулар асосида 
ҳозир тупроқ унумдорлиги ҳақида қуйидаги кенгроқ тушунчани бериш 
мумкин бўлади.



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish