Тошкент “транспорт ва логистика: республика транспорт-транзит салоҳиятини ривожлантиришда рақамлитехнологиялар”



Download 17,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet396/437
Sana20.07.2022
Hajmi17,03 Mb.
#828940
TuriСборник
1   ...   392   393   394   395   396   397   398   399   ...   437
Bog'liq
TЛ Конференция 1188 стр

материаллари 
2 - 2,2 

Ҳайдовчининг иш 
ҳақи 
15 - 16 
52 - 55 
Шина харажатлари 
2 - 2,5 
1 - 1,1 
Амортизация 
ажратмалари 
10 - 12 
5 - 6 
Солиқ ва йиғимлар 
6 - 7 

Бошқа харажатлар 
20 - 21 
16 
Таннарх таркибида ёқилғи, амортизация харажатлари, солиқ 
ва йиғимлар улуши юқори бўлиб, ҳайдовчилар иш ҳаққи эса 3 баро-
бар паст эканини куришимиз мумкин. Логистик марказларни геог-
рафик жиҳатдан қулай ҳудудларда ташкил қилиб, юқори иқтисодий 


904 
самарадорликка эришиш мумкин. Бунда асосий эьтибор автомобил 
транспортига қаратилади. Кичик ҳажмдаги юкларни қисқа масофа-
ларга ташишда автомобил транспорти самарали ҳисобланади.
 
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати 
1. “Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий элект-
рон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2017 йил 
2. Халк Сўзи 17-ноябр 2021-йил 
3. УЗТРАНС.уз Ўзбекистон Республикаси Транспорт Вазир-
лиги ягона интерактив ахборот портали
4. “Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий элект-
рон журнали. № 4, июль-август, 2017 йил 
 
 
Илмий рахбар: т.ф.н., доцент Касимов О. К. (ТДТрУ) 
магистрант: Шаймардонов Ж.К. (ТДТрУ) 
магистрант: Тоштонбоев Ш. Д. (ТДТрУ) 
 
ТОРМОЗ ТИЗИМИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШГАН 
АВТОМОБИЛНИНГ ТОРМОЗЛАНИШ ДИНАМИКАСИ 
 
Тормозланиш жараёнини ўрганиш учун автомобилнинг ҳара-
катланиш динамик моделини ишлаб чиқиш зарур бўлади (1-расм). 
1-расм.
Автомобиль тормозланишининг динамик модели 


905 
Таянч текислигига параллел текисликка проекция қилинган 
кучларнинг суммаси инерция кучига тенг: 
;
2
1
2
1
w
i
f
f
T
T
c
a
T
P
P
P
P
P
P
j
M
+
+
+
+
+
=



(1) 
бу ерда:
a
M
- автомобил массаси, 
кг
c
j
- автомобилнинг секинлашиши, 
м/с
2
T

- тормозланиш вақтида айланувчи массаларни ҳисобга 
олиш коэффициенти
(


=1,03…1,05) 
1
T
P
ва
2
T
P
- олдинги ва орқа ғилдираклардаги тормоз кучи, 
i
i
R
P



=


1
f
P
ва
2
f
P
- олдинги ва орқа ғилдиракларнинг ғилдирашга 
қаршилик кучи, 
i
fi
R
f
P


=

i
P
- баландликка чиқишга қаршилик кучи, 
i
g
M
P
a
i


=

w
P
- ҳавонинг қаршилик кучи, 
2
a
w
V
F
K
P


=

Қуйидагича белгилашлар киритамиз: 
;
2
1
T
T
T
P
P
P
=
+
;
2
1
f
f
f
P
P
P
=
+
у ҳолда: 
;
w
i
f
T
c
a
T
P
P
P
P
j
M
+
+
+
=



(2) 
Берилган автомобил учун 
( )
a
c
v
f
j
=
ни қуришда икки хил 
тормозланиш ре-жими кўриб чиқилади. 
Агар автомобил фақат тормоз тизими ёрдамида тормозланса 
секинлашиш қуйидагича аниқланади: 
g
G
P
P
P
P
P
j
H
a
xx
w
i
f
T
c
T


+
+
+
+
=

, (3) 
где: 
xx
P
– автомобиль накат билан харакатланганда 
транмиссиядаги қаршиликни енгишга сарфланадиган куч; (етакчи 
ғилдиракларга келтирилган), 
Н
a
G
– автомобиль оғирлиги, Н 


906 
H

– автомобиль накат билан ҳаракатланганда айланувчи 
массаларни хисобга олувчи коэффициент 
Агар автомобил тормоз тизими ва двигатель билан бирга 
тормозланса се-кинлашиш қуйидагича аниқланади: 
g
G
P
P
P
P
P
P
j
вp
a
xx
w
i
f
T
TD
c
TD


+
+
+
+
+
=

, (4) 
где:
TD
P
– двигателнинг умумий ишқаланиш кучи, Н
;
TP
TP
TD
TD
r
и
M
P



=
TD
M
– двигателнинг умумий ишқаланиш моменти, Нм
(
)
1
1
b
п
a
V
M
i
e
л
TD


=
;
л
V
– двигатель литражи, л 
e
п
– двигател валининг айланишлар сони,
айл/мин
a
1
=0,0008, b
1
=0,15 – бензинли двигателлар учун
a
1
=0,001, b
1
=0,2 – дизел двигателлари учун
вр

– двигатель билан бирга тормозлангандаги айланувчи 
массаларини хисобга олиш коэффициенти 
O‘z DSt 1057:2004га асосан унинг тормозланишдаги бош-
ланғич тезлигини V
a
=50км/с деб қабул қилинади. Тормозланиш 
вақти t
т
қуйидагича аниқланади: 




=

=
g
k
V
j
V
t
э
a
c
a
T
6
,
3
6
,
3
, (5) 
бу ерда:
j
c
– барқарор секинлашиш
э
x
c
k
g
j

=

, м/с
2
;
k
э
– тормозланишнинг самарадорлик коэффициенти. (
к
э
=1,3…1,4) 
x

– бўйлама йўналишдаги илашиш коэффициенти (
x

=0,7)
Тормозланиш йўли деб, тормозланиш вақтида босиб ўтилган 
йўлга айти-лади: 


907 




=

=
g
k
V
j
V
S
э
a
c
a
T
26
26
2
2
, (6) 
 
2-расм.
Тормоз хусусиятларини аниқлаш ва тахлил қилиш
блок-схемаси
Бу блок-схема ёрдамида мобиль машинанинг тормоз хусусият-
ларини ва тормоз кучайтиргичининг параметрларини аниқлаш 
мумкин.
3-расм.
Мобиль машинанинг секинланишини тахлил қилиш
блок-схемаси
Ҳисоб-китоблар (графиклар) ва таҳлил шуни кўрсатдики, 
автомобилнинг тормоз тизими модернизациялашганда, яъни унинг 
тормоз тизимига электрвакуум насоси киритилганда, тормоз хусу-
сиятининг кўрсаткичлари (секинлашиш, тормоз йўли ва вақти) 
ГОСТ талабларига тўлиқ жавоб беради. 


908 
 
4-расм.
Автомобилнинг секинланишини тезликка боғлиқлик графиги:
а – шайланган масса; б – тўла масса. 
 
5-расм.
Автомобиль тормоз вақтининг тезликка боғлиқлик графиги:
а – шайланган масса; б – тўла масса. 
 
6-расм.
Автомобиль тормоз йўлининг тезликка боғлиқлик графиги:
а – шайланган масса; б – тўла масса. 


909 
Адабиётлар 
 
1.
А.Мухитдинов ва бошқ. Автомобилнинг эксплуатациявий 
хусусиятлар назарияси. Ўқув услубий қўлланма. ТАЙИ. Т.: 2013,
142 б 
2.
Осепчугов В.В., Фрумкин А.К., Автомобиль (Анализ конс-
труксий, элементы расчета). Учебник М., «Машиностроение», 1989. 
3.
www.Mathworks.com
 

Download 17,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   392   393   394   395   396   397   398   399   ...   437




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish