Toshkent tibbiyot akademiyasi tibbiy profilaktika fakulteti talabasi azamov ibrohimning inson huquqlari fanidan mustaqil ishi



Download 1,11 Mb.
Sana15.04.2022
Hajmi1,11 Mb.
#554814
Bog'liq
huquq

Toshkent tibbiyot akademiyasi tibbiy profilaktika fakulteti talabasi azamov ibrohimning inson huquqlari fanidan mustaqil ishi

Mavzu: ayollar huquqlari va gender tengligi

1.ayollar huquqlari

  • Хотин-кизлар сиёсий хаётда ва ижтимоий турмуш фаолиятида уз хукукларининг камситилишига дуч келадилар. Оилада киз боланинг укиши, укув юрти ёки олий укув муассасасини битириши хамда ижти моий хаётда катнашишини такиклаш ва чеклаш, аёлнинг хомиладорлиги ёки куп болалилиги сабабли ишга кабул килмаслик, аёл билан эркакнинг касбий кобилият ва билимдонлик даражалари баравар булгани холда, аёлни эмас, эркакни юкори хизмат погонасига кутариш, аёлни давлат- ни бошкариш ишларига якинлаштирмаслик каби холларнинг барчасида аёл кишининг инсоний хукукларига путур етказилган булади.

2.gender tengligi

  • Гендер тенглиги тушунчаси бугунги кунда аёллар хукукларини таъминлаш сохасида турли мамлакатларда булгани каби, бизнинг мам- лакатимизга хам кириб келган ва бугунги кунда долзарб масалалардан бири сифатида эътироф этилмокда. Гендер тенглиги деганда, турли жинс вакилларининг хукуклар ва имкониятлардан тенг даражада фой- даланишга булган хукуки тушунилади. Масалан, давлат ва жамият бопщаруви ишларида иштирок этиш, иктисодий ва ижтимоий имтиёз-
  • лардан фойдаланиш, мехнатга тенг хак олиш каби хукуклар. Гендер тенглиги масаласи, одатда, ижтимоий хаётда, яъни оилада, жамиятни бошкаришда тенглик тамойилини жорий этишда куплаб муаммоларни келтириб чикаради. Бундай муаммолар, айникса, XXI асрга келиб инсо- ниятни купрок ташвишга солмокда.

3.Mexico konferensiyaysi kopengagen konferensiyaysi

  • Мехико конференцияси. I Халкаро конференция 1975 йилда Мехи- кода бошланди. Унда 1975 йил халкаро микёсда “Аёллар йили” деб эъ- лон килинди ва халкаро хамжамиятга яна бир бор аёлларга нисбатан му- носабатда камситишга йул куйилаётганлиги куп давлатларда ечилмас муаммо сифатида колиб келаётгани эслатиб утилиб, конференция ма- лака алмашиш, мунозара, келишув, максадлар куйиш, мавжуд ахволни тахдил этиш билан бошланди.
  • Копенгаген конференцияси 1980 йилда II Халкаро конференция си фатида уз ишини бошлади. Унда 145 давлат вакиллари иштирок этди ва бу сохдда ривожланиш мавжудлигини эътироф этишди. Конферен ция катнашчилари Мехикода 5 йил аввал булиб утган конференция- да куйилган максадлар амалга ошганининг гувохи булишди. Энг асо сий килинган ишлардан бири 1979 йилда Бош Ассамблея томонидан “Хотин-кизларга нисбатан камситишнинг барча шаклларига бархам бе риш тугрисидаги халкаро конвенция” кабул килиниши булди.
  • Копенгагендаги конференция турли хил фикрлар ва бахслар би лан утди ва дастур кабул килинди. Унда аёллар хукукларининг амалга оширилишига тускинлик килаётган куйидаги бир канча омиллар санаб утилди: - аёлларнинг жамиятдаги ролини оширишда эркаклар иштироки- нинг етишмаслиги; - сиёсий хохишларнинг йуклиги (етишмаслиги); - режалаштиришда аёлларнинг асосий эхтиёжларини хисобга ол- маслик; - бошкарув органларида аёллар сонининг камлиги; - давлат хдётида аёллар иштирокини таъминловчи хизматларнинг етишмаслиги: - молия ресурсларининг етишмаслиги; - аёллар уз имкониятларини англаб етмасликлари

4.pekin platformasi

  • Пекин платформаси. 1975 йилда Мехикода бошланган конфе- ренциядан кейин аёллар ва эркаклар уртасидаги муносабатларда тенг- сизлик маълум даражада камайди. Конференция карорлари барча ин- сонларга, айникса, эркаклар хаётига катта таъсир утказди. Карорлар кабул килишда тенгликнинг тан олиниши БМТ томонидан 90-йиллар- да утказилган бир канча халкаро конференцияларда уз исботини топ- ди: атроф-мухит, инсон хукуклари, ахоли ижтимоий ривожланиши ва бошка турдаги бир канча конференцияларда, карорлар кабул килишда аёлларнинг тулик иштироки мухимлиги таъкидланди. Кайд этиш лозимки, 1995 йилда Пекинда чакирилган Конференция- да гендер тенглиги буйича курашнинг янги сахифаси очилди.

Etiboringiz uchun rahmat


Download 1,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish