Тошкент тиббиёт академияси п. Р. Алимходжаева, Н. М. Туйчибаева, А. А. Абдувалиев, М. С. Гильдиева



Download 11,61 Mb.
bet28/89
Sana24.02.2022
Hajmi11,61 Mb.
#187443
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   89
Bog'liq
alimhojaeva uchebnik genetika uzb

Ўқув жихозлари
Популяцион-статистик тахлилни ўтказиш учун жадвал ва кўргазмали материаллар, мавзу бўйича мантиқий тузилишдаги чизмалари.
Машғулот режаси
Фан бўйича назарий материални ўзлаштириш ва муҳокама қилиш, инсон ирсиятини ўрганишни популяцион-статистик усулни аҳамияти ва моҳиятини билиш, усулни ўтказишнинг асосий босқичлари билан танишганларидан сўнг талабалар ирсий касалликларни белгилари ва аллелларини аниқлаш, ирсий жихатдан боғлиқ патологияларни учраш даражасини тахлили бўйича вазиятли масалалар ечадилар. Статистик тахлил формулалари ва масалалар ечими альбомга ёзадилар, мультимедия дастурлари билан танишадилар. Машғулотнинг якуний қисмида ўқитувчи альбомдаги ёзувларни текширади, талабалар билимини баҳолайди, кейинги машғулот учун топшириқлар беради.
Масалалар
1. Копенгаген туғруқхоналаридан бирида 94 075 та чақалоқларда Мёрх 10 та ахондропластик паканаларни топди; уларнинг 8 тасида ота-онаси соғлом. Ахондроплазияни моноген доминант типда ирсиятга берилишини эътиборга олган холда, мутацияланиш частотасини аниқланг: а) бевосита усул; б) билвосита усул (мутацион жараён ва сараланиш ўртасидаги мувозанатни фараз қилиб ахондропластик паканаликни кўпайиш коэффицинти (мосланувчанлик) w = 0,2).
2. Глюкоза-6-фосфатдегидрогеназа (Г-6-ФДГ) ферменти етишмовчилиги рецессив гени Х-хромасомада жойлашган. Генотипнинг бу хусусияти маълум бир шароитларда намоён бўлади. Баъзи тиббий дори-дармонлар – сульфаниламид, примахин, стрептоцид, фенацитин, фенилгидразин ва бошқаларни қабул қилиш худди шундай шароит саналади. Г-6-ФДГ меърий гени ташувчиларида нохуш самара чақирмайдиган, бу дори воситалари эса эритроцитларни парчаланишини чақиради, бу эса бош оғриғи, терининг сарғайиши, турли даражадаги камқонлик билан намоён бўлади. Г-6-ФДГ етишмовчилиги хабашларда 10% учрайди. Белги Х-хромасома билан бириккан рецессив ген билан назорат қилинади. Хабашлар популяциясида ушбу геннинг учраш даражаси қандай?
3. Баъзи жамиятларда диний эътиқодлари туфайли мусбат никоҳ ассортативлик мавжуд. Бунинг натижасида диндорларнинг турли гуруҳлари ўртасида нисбий репродуктив изоляция юзага келади. Қуйида никоҳда бўлмаган, турли конфессионал гурухларга таъалуқли бир хил миқдордаги эркак ва аёллардан (500 тадан) иборат 2 та гипотетик гурух келтирилган. Агар турли динга тегишли инсонлар гурухлари ўртасида никоҳ тузилмаса, ўрганилаётган популяцияда никоҳда бўлмайдиган аҳолининг улушини аниқланг (жадвалга қаранг).
Икки популяциядаги турли диний эътиқодларга мансуб инсонлар сони

Диний эътиқодлар гуруҳи

Эркаклар, одам.

Аёллар, одам

1-чи популяция

2-чи популяция

1-чи популяция

2-чи популяция

Христианлар

213

205

202

452

Иудистлар

15

1

11

4

Мусулмонлар

29

20

44

44

Атеистлар

205

256

216

0

Буддистлар

38

18

27

0

Жами

500

500

500

500

4. Акаталазия – рецессив ген томонидан чақирилувчи касалликдир. Бу ген бўйича гетерозиготларда қонда каталаза миқдори камайиши кузатилади. Бир популяциядаги гетерозиготлар частотаси 1,4%. Каталаза ферменти синтези учун жавобгар аллел ген частотаси қандай?


5. К. шаҳридаги тўғруқхонада сўнгги 10 йилда туғилган 84 минг боладан 210 тасида патологик рецессив белги топилди. Ушбу шаҳар популяцияси панмиксия ва икки аллелли ирсий тизим учун генотипик мувозанат талабларига жавоб беради. Ушбу популяциядаги рецессив аллел учраш даражасини аниқланг ва унинг ирсий тузилишини белгиланг.

Download 11,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish