Тошкент кимё-технология институти ёқИЛҒи ва органик бирикмалар кимёвий технологияси факультети



Download 2,87 Mb.
bet33/43
Sana16.04.2022
Hajmi2,87 Mb.
#556958
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   43
Bog'liq
ФИЗИКА МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИ 2 - кисим

Масалалар
9.1 Қуёш 1 минутда қанча миқдор энергия чиқаради? Қуёш нурланиши абсолют қора жисм нурланишига яқин деб хисоблансин. Қуёш сиртининг температурасини 5800 К деб қабул қилинг.
9.2.Абсолют қора жисмнинг нурланиш қуввати 34 кВт. Жисм сирти 0,6 м2 болса, унинг температурасини аниқланг. Майдони 10 см2 чуғланган металл сиртдан 1 минутда 4·104 Ж иссиқлик нурланади.Сирт температураси 2500 К. 1) Бу сирт абсолют қора болса, унинг нурланиши қандай булиши, 2) мазкур температурада бу сирт энергетик ёрқинлигиннг абсолют қора жисм ёрқинлигига нисбати топилсин.
9.3. Атмосфера Қуёш юборадиган нур энергиясининг 10 фоизини ютади деб хисоблаб, майдони 0,5м2 келадиган ернинг горизонтал сатхи оладиган қувватини топинг.
9.4.Абсолют қора жисмнинг нурланиш қуввати 105кВт. Агар жисм ёрқинлигининг максимал спектрал зичлигига тÿғри келадиган тÿлқин узунлиги 7·10-5 см га тенг бÿлса, жисмнинг нур сочувчи сиртининг катталиги топилсин.
9.5.Агар ёруғлик манбаи сифатида 1) Электр лампочкасининг спирали (Т=30000К ), 2) Қуёш сирти (Т=60000К) 3) портилаганда температураси қарийб 10млн. градусга етадиган атом бомбаси олинган болса, энергетик ёрқинлигининг максимал спектрал зичлигига мос келувчи тўлқин узунликлари спектрнинг қайси сохасида ётади? Нурланишни абсолют қора жисмнинг нурланишин яқин деб хисоблансин.
9.6.Абсолют қора жисм қиздирилганда ёрқинликнинг максимал спектрал зичлигига тÿғри келадиган тÿлқин узунлиги 0,69 дан 0,5 мкм гача ÿзгарган. Бунда жисм ёрқинлигининг спектрал зичлиги неча баравар кÿпайган.
9.7.Абсолют қора жисм Т = 29000К температурада Шу жисмнинг совиши натижасида энергетик ёрқинлигининг спектрал зичлиги максимумига туғри келадиган тўлқин узунлик  = 9 мкм га ўзгарган. Жисм қандай Т температурага қадар совуган?
9.8.Жисм сирти 10000К температурага қадар қиздирилган . Сўнгра бу сиртнинг ярми 1000К га совитилган. Бу жисм сиртининг энергетик ёрқинлиги неча барабар ўзгаради?
9.9.Қорайган шар 270С температурадан 200 температурага кадар совийди. Унинг энергетик ёрқинлигининг спектрал зичлиги максимумига тегишли тўлкин узунлиги канча ўзгарган?
9.10. Абсолют қора жисмнинг энергетик ёрқинлиги 10 кВт/м2 бÿлганда унинг температураси аниқлансин.
9.11. Печдаги S=6,1 см2 улчамли тешикдан t=1 сек да N=34,6 Вт иссиклик нурланадиган бÿлса, печнинг температураси қанча. Нурланиш абсолют қора жисм нурланишига яқин деб ҳисоблансин.
9.12. Куёш t=1 минутда канча микдор энергия чикаради? Куёш нурланиши абсолют кора жисм нурланишига якин деб хисоблансин. Куёш сиртининг температураси Т=5800°К деб кабул килинг.
9.13. Котиб колган бир квадрат метр кўрғошин сиртидан t=1 сек да канча энергия нурланади? Мазкур температура учун кўрғошин сирти энергетик ёркинлигининг абсолют кора жисм ёркинлигига нисбати 0,6 га тенг деб олинсин.
9.14. Абсолют қора жисмнинг нурланиш қуввати N=34 кВт. Жисм сирти S=0,6 м2 бÿлса, унинг температурасини аниқланг.
9.15. Агар печнинг температураси Т=1200 К бÿлса, юзаси S=8 см2 бўлган эритиш печининг туйнугидан t=1 минут ичида чиқаётган Е энергия аниқлансин.
9.16. Сириус юлдузининг юқори қатламларидаги ҳарорати Т=10 кК. Шу юлдузнинг S=1 км2 юзали сиртидан сочилаётган энергия оқими Фе аниқлансин.
9.17. Майдони S=10 см2 чўғланган металл сиртидан t=1 минутда Е= 4·104 Ж иссиқлик нурланади. Ситр температураси Т=2500°К. 1) бу сирт абсолют кора бўлса, унинг нурланиши қандай бўлиши, 2) мазкур температурада бу сирт энергетик ёрқинлигининг абсолют кора жисм ёрқинлигига нисбати топилсин.
9.18. Т= 600°К ҳароратда кўмирнинг иссиқлик нурланиш коэффициентини h=0,8 деб қабул қилиб: 1) кўмирнинг энергетик ёритучанглиги RЭ; 2) t=10 минутда вақт давомида кўмирнинг S=5 см2 юзали сиртида сочиладиган Е-энергия аниқлансин.
9.19. Т= 400 К хароратда t = 5 минут вакт давомида коракуянинг S=2 см2 юзали сиртидан Е=83 Ж энергия сочилади. Коракуянинг иссиклик нурланиш коэффициенти k - аниклансин.
9.20. t=0 °С хароратда кора жисм энергетик ёритувчанлиги спектрал зичлигининг максимуми rх (max) кандай тулкин узунлигига мос келади.
9.21. Абсолют кора жисм ёркинлигининг максимал спектрал зичлиги λ(max)=484 нм тулкин узунлигига туғри келадиган булса, абсолют кора жисм t= 1сек да S=1 см2 сиртидан канча RЭ энергия чикаради.
9.21. Абсолют кора жисмнинг нурланиш куввати N=10 кВт. Агар жисм ёркинлигининг максимал спектрал зичлигига тугри келадиган тулкин узунлиги λ=700 Нм га тенг булса, жисмнинг нур сочувчи S-сиртининг катталиги топилсин.
9.22. Агар ёруглик манбаи сифатида 1) электр лампочкасининг спирали (Т=3°кК), 2) куёш сирти (Т=6°кК) ва 3) портлаганда температураси карийб Т≈100 Н К градусга етадиган атом бомбаси олинган булса, энергетик ёркинлигининг максимал спектрал зичлигига мос келувчи тулкин узунликлари спектрнинг кайси сохасида ётади? Нурланишни абсолют кора жисмнинг нурланишига якин деб хисоблансин.
9.23. куёшнинг юкори катламларининг харорати Т=5,3 кк га тенг. Куёшни кора жисм сифатида кабул килиб, куёш энергетик ёркинлиги спектрал зичлигининг максимуми rх (max) мос келувчи тулкин узунлиги λ(max) аниклансин.
9.24. Одам танасининг хароратига, яъни t=37°С га тенг булган температурали абсолют кора жисм энергетик ёркинлигининг спектрал зичлиги максимуми кандай тулкин узунликка тугри келади?
9.25. Кора жисм энергетик ёритувчанлиги спектрал зичлигининг максимуми rх (max) =416 ГВТ/ (м·Нм)? У кандай λm тулкин узунлигига тугри келади?
9.26. Абсолют кора жисм кизлирилганда унинг харорати Т1=1 кК дан Т2=3 кК гача узгарган. 1) Бунда унинг энергетик ёркинлиги неча баравар ортган? 2) Энергетик ёркинлигининг спектрал зичлиги максимумига тугри келадиган тулкин узунлиги канчага узгарган? Энергетик ёркинлигининг спектрал зичлиги максимуми неча баравар купайган?



Download 2,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish