Тошкент ирригация ва


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА СУВ БОШҚАРУВИ



Download 4,29 Mb.
bet14/113
Sana21.06.2022
Hajmi4,29 Mb.
#689275
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   113
Bog'liq
3524KFKa9pfNqg7HUMfJD89VZ5p1mmwmVcxtdbvQ (1)

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА СУВ БОШҚАРУВИ:

    1. Аввалги тузилма

5.1-рaсмдa Ўзбeкистон рeсpубликaси Қишлоқ вa сув xўжaлиги вaзирлигининг aввaлги тузилмa чизмaси кeлтирилгaн.



Марказий диспетчерлик хизмати




қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги




Вилоятлараро Каналлар: жами -5 КФК, ЖМК, Зарводий, АБМК,КМК














5.1-рaсм. Ўзбeкистон рeсpубликaси Қишлоқ вa сув xўжaлиги вaзирлигининг aввaлги тузилмa чизмaси






    1. Марказий диспетчерлик хизмати


      Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги


      Вилоятлараро каналлар,
      Жами -3 АБМК КМК
      ФВМК


      Ирригация тизимлари хавза бошқармалари, Жами-10


      Ирригация тизимлари ва магистрал каналлар,


      Сувдан фойдаланувчилар

      Ўзбекистон Республикасида сув бошқарувини янги тўзилмаси (барча ташкилотлар сони -75 та):

5.2-рaсм. Ўзбекистон Республикасида сув бошқарувини янги тўзилмаси



    1. Сув бошқарувини ҳавза принципига ўтказиш сабаблари

Йилдан йилга кучайиб бораётган сув танқислиги.

1960 й
5000 м3


1970 й
3780 м3


1980 й
3875 м3


1990 й
3043 м3


2000 й
2214 м3

Республикада ҳар бир киши бошига мўлжалланган сув ҳажми 5.3-рaсмдa кeл- тирилгaн
Башорат бўйича:




2010 й
2144 м3

2050 й
1441 м3
5,3-рaсм. Республикада ҳар бир киши бошига мўлжалланган сув ҳажми
Ўзбекистонга 58.6 млрд.м 3 дарё сувларидан фақат 11,47 млрд. м3 ( 19,6
%) Республика ҳудудида пайдо бўлади, қолгани эса қўшни давлатлар ҳудудидан ўтиб келади.
Марказий Осиёда 5 та мустақил давлатлар пайдо бўлиши муносабати билан давлатлараро сув бошқаруви мураккаблашди ва айрим ҳудудларда кафолатли сув таъминоти даражаси пасайди.
Республика ғалла мустақиллигини таъминлаш учун мавжуд бўлган сув хўжалиги объектларини мавсумий ишлатиш даври ўзайди.
Сув хўжалиги объектларини ишлатиш учун ажратилаётган бюджет маблағларининг ҳажмини камайтириш, 1 гектар ҳисобига:

а) Эксплуатация харажатлари ва харажатлар бўйича номутаносиб ўзгариш:



1980 й
57 руб/га


1990 й
234 руб/га


2000 й
17635 сўм/га


2001 й
26822 сўм/га


2002 й
30906 сўм/га


2003 й
45058 сўм/га



Электр энергия харажатлари, % ҳисобида умумий маблағдан

1990 й
13.6 %


1995 й
40.5 %


2000 й
45.6 %


2002 й
51,1 %


2003 й
59.8 %



б) Капитал қурилиш харажатлари1991 йил нархларида 1 гектар ҳисобида

1990 й
38 руб/га


1995 й
53,4 сўм/га


2000 й
41,6 сўм/га




Сув хўжалиги асосий фондларини эскириши:


Аксарият сув хўжалиги объектларини қурилиб ишлатилаётганига 30-35 йил, айримларига эса 40-45 йил бўлди.
Натижада кўпгина объектлар, айниқса насос станциялар ва йирик гидротехник иншоотлар хозирги кунга келиб қайтадан тикланишни ва модернизация қилиниши зарур бўлиб қолди;
Асосий сувдан фойдаланувчи бўлган қишлоқ хўжалигида бозор иқтисодиётига ўтиш борасидаги ислоҳотларни чуқурлаштириш бўйича жадал олиб борилаётган катта миқёсдаги ишлар сув хўжалиги тизимига ҳам маълум талаблар қўйди:

  • 2003 йил 24 мартдаги ПФ-3226- сонли «Қишлоқ хўжалигида ислоҳотларни чуқурлаштиришнинг энг муҳим йўналишлари тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармони;

  • 2003 йил 28 июндаги 290 – сонли “Ўзбекистон Республикаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги фаолиятини ташкил этишни такомиллаштириш тўғрисида”ги Вазирлар Маҳкамаси қарори;

  • 2003 йил 21 июлдаги 320 - сонли “Сув хўжалигини бошқаришни ташкил этишни такомиллаштириш тўғрисида” ги Вазирлар Маҳкамаси қарори;

Халқ хўжалиги тармоқлари бўйича сув ресурсларидан фойдаланиш диаграммаси 5,4-расмда келтирилган

5,4-расм. Халқ хўжалиги тармоқлари бўйича сув ресурсларидан фойдаланиш диаграммаси.





Download 4,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish