19. ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТИЗИМИЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ТАКОМИЛЛЛАШТИРИШ
19.1. Томчилатиб суғориш тизимининг турлари ва улардан фойдаланишни такомиллаштириш.
Ер-сув ресурсларидан оқилона фойдаланишда томчилатиб суғориш
тизимларининг турларига қараб қуйидагиларга бўлинади.
Паст босимли
Ўрта босимли
Юқори босимли
Ушбу тизимларнинг элементлари, қисимлари, керакли босимли тизимлар, геомарфологик, тупроқ, геологик, гидрогеологик, гидрологик шароитлар ва хўжалик шароитларига қараб қабул қилинади.
Ўзбекистон Республикаси шароитида боғ, узумзорлар, пахта, сабзавот, ғалла экинларини томчилатиб суғориш ривожланмоқда.
Томчилатиб суғориш тизими
Томчилатиб суғориш тизими ўсимликнинг сувга бўлган эҳтиёжига тенг миқдордаги сувни зарур муддатда унинг илдиз қатламига етказиб беришга мўлжалланган босимли суғориш тармоғидир.
Томчилатиб суғориш тизимини умумий кўриниши :
Томчилатиб суғориш технологияси жорий қилинган майдон, га Жами 7,65 минг га
- сув манбаи;
- насос қурилмаси;
- ўғитлаш мосламаси; 4 – қумли фильтр;
5 – диск ёки тўрли фильтр; 6 - магистрал (бош) қувур; 7 - тарқатувчи қувур;
8 - босим ростлагичлар; 9 - томизгичли шланглар; 10 – томизгичлар.
19.2-расм. 2010-2013-йилларда Ўзбекистон Республикасида томчилатиб суғориш майдонинг кўпайиши
Томчилатиб суғоришнинг ўзига хослиги:
Илдизлар тўппак бўлиб ўсади.
Ўсимлик илдизини чуқурга юбормайди.
Сув ва ўғитларни етказиб бериш осонлашади.
Ўсимликнинг сув ва ўғитни тупроқдан олиши осонлашади
19.3-расм. Томчилатиб суғоришда илдиз қатламининг намланиши. Томчилатиб суғоришда дала эмас, етиштирилаётган экин суғорилади Даланинг фақат экин илдизи атрофидаги қисмигина намланади Натижада:
Далада бегона ўт кам ўсади.
Бегона ўтга қарши тадбирлар ҳаражатлари камаяди.
Техникани далага кириб чиқиши осонлашади.
Тупроқ эрозиясига барҳам берилади.
19.4-расм. Турли хил экинларнинг техника ва технологиялари.
Суғоришни қўллаш афзалликлари
Экин ҳосилдорлиги ортади ва сифати яхшиланади:
Пахта - 50-55 ц/га
Маккажўхори -120-130 т/га (кўк поя)
Маккажўхори -25-32 т/га (дон)
Помидор -130-140 т/га (очиқ ерда)
Помидор -500 т/га гача (иссиқхонада)
Узум -5,0 т/га
Олма - 60 т/га
Картошка - 45 т/га
Томчилатиб суғорилганда сув тежалади:
Сув даланинг фақат экинлар илдизи жойлашган қисмига берилади, даланинг бошқа жойлари қуруқ қолади;
Суғориш режими ўсимликнинг сувга бўлган талабига мос бўлади ва ортиқча сув берилмайди;
Тупроқдан сув кам буғланади;
Сув дала бўйлаб тарқалиб кетмайди;
Сув тупроққа сингиб кетмайди;
Сув оқавага чиқмайди;
Томчилатиб суғорилганда бошқа суғориш усулларига нисбатан экин ва тупроқ турига қараб 20 % дан 60 % гача сув тежалади
Томчилатиб суғорилганда моддий ресурслар сарфи ва қўл меҳнати камаяди:
томчилатиб суғоришда даланинг фақат экинлар жойлашган қисмигина намланади, натижада дала тупроғи қотмайди.
Тупроқни юмшатишга (культивация) ва ариқ олишга ҳожат қолмайди.
Тупроғи қотмаган майдон мавсум охирида осон ҳайдалади.
Ўғит сув билан бирга берилганлиги боис, ўғитлаш учун техника ишлатилмайди. Натижада ёнилғи мойлаш материаллари тежалади.
Ўғит сув билан бирга берилганлиги боис ўғит миқдори 50 % гача камаяди
Далада сувчилар кетмон кўтариб ариқ тўғирлаб юрмайди, яъни суғоришдаги қўл меҳнати кескин камаяди.
Томчилатиб суғоришнинг бошқа афзалликлари:
сув ва озуқа экин майдони бўйича бир текис тақсимланади;
экин бир хил ривожланади ва ҳосили бир вақтда пишади;
бир хил эрта пишган ҳосилни йиғиб олиш осонлашади;
экин даласини ярми қуруқ бўлиши сабзавотлар ҳосилини бемалол териб олишга имкон яратади;
далада сув оқмаганлиги боис тупроқ эрозияси йўқ;
сувни тупроққа шимилиши камлиги учун ер ости сувлари сатҳи кўтарилиб кетмайди;
тупроқ шўрланмайди;
кичик дебитли қудуқ ва булоқлар суви билан катта майдонлар суғорилади.
Томчилатиб суғоришни қўллаш самараси
(САНИИРИнинг 2009-2011 йиллардаги тадқиқотлари натижалари)
19.1-жадвал.
Do'stlaringiz bilan baham: |