Toshkеnt farmatsеvtika instituti farmakologiya va klinik farmatsiya kafеdrasi



Download 1,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/46
Sana15.04.2022
Hajmi1,62 Mb.
#554528
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   46
Bog'liq
farmakologiya maruzalar toplami

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 Антиботикларни 
микробларга қарши таъсир механизми бo’йича 
таснифлаш.
Микроорганизмлар 
ҳужуйра қобиғини ҳосил 
бo’лишига тo’сқинлик 
қилувчи антибиотиклар 
Цитоплазматик 
мембра- нанинг 
o’тказувчантигини 
жароҳатловчи 
Оқсил ва РНК ҳосил 
бo’лишини тo’хтатувчи 
антибиотиклар 


антибиотиклар 
Бензилпенициллин 
Оксациллин
Метациллин
Ампициллин
Цефалоспоринлар
Циклосерин 
Ристомицин 
Ванкомицин 
Полимиксинлар
Грамицидин
Нистатин 
Леворин 
Стрептомицин 
Левомицетин 
Тетрициклин
Макролидлар 
Неомицин 
Мономицин 
Гентамицин 
Канамицин 
Новобиоцин 
Рифампицин 
Линкомицин 
 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Пенициллинлар: 
Бу группа антибиотикларига тетрациклин ва унинг унимлар киради. 
1. тетрациклин г/з табл. ,1 и ,25 г. 
2. окситетрациклин дигидрат 1 г. 
3. метациклин г/д в капсула по ,15 и ,3 г. 
4. рондомицин 
5. доксициклин г/д капсулада ,5 и ,1 г.дан 
Бу антибиотиклар грамм (+) ва грамм (-) дизентерия, қорин тифи, вабо, 
бруцеллѐз, риккетсиоз ва венерик кассаллар чаїирувчи микрорга низмларга таъсир 
этади. Таъсир вақти 6 соат. 
Бу препаратлар оқсилларни оїсил хосил бєлиш процессига таъсир этиб, 
ферментларни ингибиция їилади ва бактериостатик таъсир кєрсатади. 
Булар пенициллинлардан фарқли o’лароқ асосан окиз орїали истимол қилинади, 
аммо ОИС-да бутунлай сєрилмаса хам, қон ва тo’қималарда керакли концентрацияни
2 соат ичида хосил қилади. Маълум қисми ичакларда тєпланиб унинг эпителий 
хужайраларининг регенерациясига тo’сқинлик қилади. 
Тетрациклин жигарга хам захарли таъсир этади ва унда оқсил, протромбин 
хосил бєлишини сусайтиради, қон кетиши юзага чиқади. 


Тетрациклинлар тиш ва суяклардаги Са ва Mg металллари билан бокланиб 
тєпланиб қолиши мумкин. Болаларда тиш чиқиши кечикади, рангги єзгаради ва тез 
жарохатланади. Бу нарса хомиладор аѐллар истимол їилганда хам қайд этилади.
Тетрациклинлар орқа мия суюқлигини ошириб "сохта минингиал" холатни юзага 
чиқариши мумкин. Орқа мия суюқлигидаги унинг конц-яси їонга їараганда 2 баробар 
ва ундан хам кам бєлади. 
Тетрациклинлар ошїозон-ичакдаги сапрофит микроорганизмларни хам 
активлигини сусайтиради, кандидамикоз, стафиллакоккли колит ва зотилжамларни 
юзага чиқаради. Айниїса витамин В группасини синтезиниишдан чиқаради 
(витациклин препарати хаїида сузлаш керак). 
Тетрациклинлар қонга қараганда єпка альвеолаларида кo’проқ йикилади. 
Шунинг учун хам уларни o’пка касалликларида қo’ллаш мантикка лойиқдир. Улар
гематоэнцефалик баръердан ва йo’лдошдаги тo’сиқлардан яхши o’тади. 
Бу препаратлар кo’проқ жигар орқали, қисман буйрак орқали чиқиб кетади. 
Уларни жигар, буйрак ва қон касалликларида, 8 ѐшгача болаларда ва хомиладор 
аѐлларга бериб бo’лмайди. Улар аллергик жараѐнлар келтириб чиқариши мумкин. 
Окиз орқали берилганда унинг 2-5% нажас билан, қолганлари буйракдан 
фильтрация йo’ли билан чиїиб кетади. Буйрак касалликларида кумуляция холати юз 
бериши мумкин. 
Тетрациклинлар Са, Fe ва бошқа окир металл ионлари билан сувда қийин 
эрийдиган комплекс хосил қилади. Шунинг учун хам тетрациклинни сут ва сут 
махсулотлари, антицидлар билан бирга ишлатиб бєлмайди. 
Яна шуни хам эътиборга олиш керакки тетрациклинлар йo’лдош орқали яхши 
o’тадилар. 
Юқоридагиларни инобатга олиб (эримовчи комплекслар суяк, милк, тиш ) 
тетрациклинларни 8 ѐшгача бo’лган болаларга бериб бo’лмайди. 
Тетрациклинни ножo’я таъсирларини камайтириш учун унга нистатин қo’шиб 
берилади. 
Таъсир доираси кенг антибиотикларнинг резерв группасига левомицитинлар, 
линкомицинлар ва ристомецинлар киради. Левомицитин стеарат (,3 г табл.) ва 
суксинал -,5-1, г фл., ,25-,5% ли эритма кузга томизишга. 
Бошқа антибиотиклар таъсир этмаганда левомицин қo’лланилади. Улар 
асосан ичак инфекцияларида (қорин тифи, ва б.қ.) ишлатилади. Левомицитинни 
таъсири 2 соатда юқори натижа беради. У барча суюқликларда ва тo’қималар ичига 
o’та олади ва хужайра ичидаги микроорганизмларни єлдиради. Унинг метаболизми 
ѐш болаларда суст бo’лади. Шунинг учун хам захарли таъсирлар кo’рсатади ва
лейкопения, агранулоцитоз, апластик анемия чаїириши мумкин. Препарат аллергик 
ва психомотор o’згаришлар юзага чиқаради. Уни болаларга бериб бo’лмайди. 
Препарат асосан жигар, қисман буйрак орқали организмдан чиқиб кетади. 
Ристомицин сульфат . ,1-,5 г (Е Д) чиқади. Окир септик холатларда фақат вена 
орқали юбориб ишлатилади. Яъни септик эндокардит, пневмакокли сепсис,
гематогенли остеомиелит ва йирингли минингитларда ишлатилади. 
Препарат кo’нгил айнаш, эт увишиш, аллергик реакциялар, тромбоцитонения 
ва эшитиш қобилиятини сусайтириши мумкин. Левомицитин эритмаси ва унинг 
линименти махаллий холда ишлатилади. Синтомицин левомицитин ва уни унг 
изомеридан ташкил топган. Левомицетин-хлорамфеникол генерский номи. 


Левомицитин асоси, стерати, пальминати ва сукцинати ишлатилади. (м/о ва 
венага) 
РНК синтезини рибосом даражасида таъсир этади. Баъзи бактерияларга 
бактеростатик, баъзиларга бактероцид таъсир этади. Биосамарадорлиги 9%
Левомицитин пальминат ва стеарат аччиқ эмас, аммо ОИС гидролизга учраб сo’нгра 
сo’рилади. 
Парентерал юборилганда левомицитин унча актив эмас, чунки у организмда 
гидролизга учраб левомицитин асосига o’тиб, сo’нгра таъсир этади ва бу холатда 
барча тo’қималарга, баръерлардан o’тади. Уни юқори конц-яси тo’қималар ичида 
юзага чиқади. 
Шунинг учун хам риккетозларда, бруциллезда, мия инфекцияларида яхши ѐрдам 
беради. Препаратни 9% жигарда биотрансформацияга учрайди. 
Уни 
гепатотоксик 
препаратлар 
(амфотрицин, 
сульфаниламидлар 
пиразолонлар), гематотоксик препаратлар ва темир препаратлари билан бериб 
бo’лмайди. 
Ножo’я таъсири: 1.Миелотоксик (эиртромицитларни ишдан нейтропения, 
тромбоцитопения юзага келади) келади. 
2. Єткир дорига мос гемолиз. 
3. Болаларга умуман бериб бєлмайди ва уни узої берилмайди. 
4. Ногемолитик анемия. 
5. ЖДА, гипотрофия, миодистрофия 
Препаратнинг орқа миядаги концкяси қоидасига қараганда 2 баробар кам 
бo’лади. 

Download 1,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish