Тошкент давлат юридик университети тадбиркорлик (бизнес) ҲУҚУҚИ



Download 3,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet233/248
Sana09.03.2022
Hajmi3,52 Mb.
#486763
1   ...   229   230   231   232   233   234   235   236   ...   248
Bog'liq
Тадбиркорлик ҳуқуқи

Умумий ҳуқуқий ҳимоя 
тизими ҳуқуқий майдонда ҳаракатланувчи 
барча субъектларни – фуқаролар, юридик шахслар, давлат, чет эл 
фуқаролари ва фуқаролиги бўлмаган шахслар, хорижий юридик 
шахслар, хорижий давлатлар, халқаро ташкилотларни қамраб олади. 
Ушбу субъектларни барчаси ўзларининг бузилган ҳуқуқларини 
ҳуқуқий ҳимоя тизимидан фойдаланган ҳолда ҳимоя қилиш 
имкониятларига эга бўладилар. Албатта, амалда кўпроқ ундан 
фуқаролар ва юридик шахслар доимий равишда фойдаланадилар. 
Умумий ҳуқуқий ҳимоя тизимининг асосий жиҳатлари 
Ўзбекистон Республикасининг Конституциясида муайян даражада ўз 
ифодасини топган деб айтиш мумкин. Жумладан, Конституциянинг 
13-моддаси (демократик ҳуқуқ ва эркинликлар қонун билан 
қўриқланиши), 8-моддаси (тенг ҳуқуқлилик), 19-моддаси (ҳуқуқ ва 
эркинликлар дахлсизлиги), 20-моддаси (ҳуқуқ ва эркинликларни 
амалга ошириш шартлари), X-боби (ҳуқуқ ва эркинликлар 
кафолатлари) 
шулар 
жумласидандир. 
Умуман 
олганда, 
Конституциянинг жуда кўп нормаларида субъектларни муайян 
ҳуқуқлари ва эркинликлари ёки уларни таъминлаш кафолатлари 
мужассамланган. 


XII БОБ. Тадбиркорлик субъектларининг ҳуқуқ ва қонуний 
манфаатларини ҳимоя қилиш 
339 
Давлат кучли ҳуқуқ-тартибот ва одил судлов тизимини яратиш, 
уни ташкилий – ҳуқуқий ва норматив таъминлаш орқали умумий 
ҳуқуқий ҳимоя тизимини доимий ва узлуксиз ишлаши учун зарур 
шарт-шароитлар яратади. Барча субъектлар ҳеч қандай тўсиқларсиз 
ва истисноларсиз ушбу тизим имкониятларидан фойдаланишга 
хақлидирлар. 
Шуни назарда тутиш лозимки, айрим тоифадаги шахслар учун 
махсус 
ҳуқуқий 
ҳимоя 
тизимини 
жорий 
этилганлиги 
Конституциянинг 18-моддасида
белгилаб қўйилган барча 
фуқароларни тенг ҳуқуқлилиги тамойилига асло зид эмас. 
Алоҳида ҳуқуқий ҳимоя тизимидан фойдаланувчилар аҳолини 
элита қисми сифатида баҳоланмайди. Улар аҳолини бошқа 
қатламларига мансуб кишиларни ҳуқуқларини камситилиш, ерга 
уриш эвазига қўшимча имтиёзларга эга бўлмайдилар. Аксинча, 
масалан, вояга етмаганлар ва ногиронларга алоҳида ҳуқуқий ҳимоя 
тизими жорий этилмаса, у ҳолда улар бошқа кишиларга нисбатан 
имкониятлари чекланганлиги сабабли ноқулай аҳволга тушиб қолган 
булур эди.

Download 3,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   229   230   231   232   233   234   235   236   ...   248




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish