Тошкент давлат иқтисодиёт университети



Download 1,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/123
Sana24.02.2022
Hajmi1,72 Mb.
#231130
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   123
Bog'liq
20 y Birja ishi Sh J Ergashxodjayeva va boshq 2009 o'quv qo'llanma

Валюта арбитражи – айни пайтда турли мамлакатларда мавжуд бўлган 
битта валютанинг курслари ўртасидаги фарқ ҳисобига фойдаланиш олиш 
мақсадидаги битимдир. Оддий ва мураккаб валюта арбитражи фарқланади. 
Оддий валюта арбитражида арбитражчи икки мамлакат валюта бозорида қайд 
қилинган фарқдан фойдаланади. Масалан, агар АҚШ долларининг курси Нью-
Йоркда 140,5 япон иенасига, Парижда - 140,75 иенана тенг бўлса, япон 
арбитражчисининг 1 млн. долларни Нью-Йоркда 140,5 млн. иенга сотиб олиши 
ва бир вақтнинг ўзида уни Парижда 140,75 млн. иенага сотиши кўпроқ фойда 
18
Маржа – савдо, биржа, суғурта ва банк амалиётида товарлар нархи, қимматли қоғозлар курси, фоиз 
ставкалари ва бошқа кўрсаткичлар ўртасидаги фарқни белгилаш учун қўлланадиган атама 


146 
келтиради. Олинган фойда 25 минг иенани ташкил қилади. Мураккаб валюта 
арбитражида операциялар турли валюта бозорларида бир нечта валюталар 
билан амалга оширилади. 
Валюта арбитражини амалга оширишда арбитражчида барча ҳалқаро 
молиявий марказлар билан ривожланган коммуникация тизимининг, энг 
мураккаб операциялардан ҳам кутлаётган натижаларни тезкор ҳисоб-китоб 
қилишга имкон берадиган мураккаб ҳисоблаш техникаси мавжудлиги кўзда 
тутилади. 
Валюта арбитражи алоҳида миллий бозорларда валюта курсларининг бир 
хид 
бўлишига 
олиб 
келади. Молиявий 
коммуникация 
тизимлари 
ривожланишининг ҳозирги даражасида валюталар курси ўртасидаги фарқ 
юздан бир фаоиздан ортмайди. 
Алоҳида бир арбитраж битими бўйича фойда фоизининг кичиклиги бундай 
битимлар сонининг кўплиги ва капитал айланмаси тезлигининг юқорилиги 
ҳисобига қопланади. 
Валюта операцияларига қараб, қуйидаги валюта курслари фарқланади:
 нақд (касса) битимларида - «спот» курси;
 муддатли битимларда - «форвард» курси. 
Касса битимларидан фойдаланиладиган курс касса курси деб аталади. 

Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish