Тошкент давлат ахборот технологиялари университети узбекистонда демократик жамият курилиши



Download 1,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/45
Sana22.02.2022
Hajmi1,61 Mb.
#88080
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45
Bog'liq
11288 ГЕОСИЁСАТ АСОСЛАРИ.doc

4. Журналлар
1.
Абазов Р. Глобальные перемены и геополитика на пороге ХХI века // 
МЭ и МО. – 1999 - №2. – с. 116-120.
2.
Антипенко Л. Об организации национальной геополитической службы 
в России: канон и канун. Национальная безопасность и геополитика 
России, 2002, №1-2 (30-31), 2002 г., стр.158-165.
3.
Вощанов П.Чем грозит России усиление военно-политического 
влияния США в Средней Азии? Р и ММ, 2002, №4, стр.101-104.


4.
Геополитические проблемы Центральной Азии и Закавказья. 
Реферативный журнал «Востоковедение и африканистика», серия 
9,2002, №2, стр.34-40.
5.
Евангелиста М. Геополитика и будущее Российской Федерации 
Политические исследования, 2002, №2, стр.82-99.
6.
Ерекешева 
Л. 
Глобализация 
и 
концепция 
безопасности 
в Центральной Азии // Казахстан и современный мир. – 
Алматы. 2001. -№1. – с. 45-52.
7.
Исмагамбетов Т. Структурирование нового геополитического 
пространства Центральной Азии: региональные особенности и 
перспективы. ЦА и Кавказ, 2002, №2(20), стр.7-16.
8.
Кременюк В. Диалог со сверхдержавой. Американский миропорядок и 
Россия: тест на совместимость. НГ, №93-94, 2002, 17-18 мая, стр.11.
9.
Ориентиры внешней политики России. (Своё видение приоритетов и 
достижений Российской внешней политики излагает министр 
иностранных дел РФ Игорь Иванов.) Власть-Ъ, №22, 2002, 11 июня, 
стр.48-50.
10.
Свиридов А.А. Координация и функционирование структур системы 
обеспечения национальной безопасности и геополитики России. 
Понятие о структурных и безструктурных способах управления. 
Национальная безопасность и геополитика России, 2002, №1-2 (30-31), 
2002г., стр.150-153. Лекционный курс
11.
Свиридов А.А. Геополитика России в вопросах военной и пограничной 
безопасности России, регионов, предприятий и фирм. Национальная 
безопасность и геополитика России, 2002, №1-2 (30-31), 2002г., 
стр.154-157
12.
Свиридов А.А. «Геополитика России». Тема 5. Автор, разработчик.
Начало в журнале №9-10 (26-27), №11-12 (28-29) за 2001г
 
[1]
 Сорокин К.Э. Геополитика современности и геостратегия России. -М., «Российская 
политическая энциклопедия» (РОССПЭН), 1996. – С 5.
[2]
 Тихонравов Ю. Геополитика. Москва. ЗАО «Бизнес-Школа «Интел-Синтез». 1998. С 
11. 
[3]
 Евроосиё бу икки китъа, Европа ва Осиёдан иборат материкдир. Геосиёсатда 
Евроосиёни ягона китъа сифатида талкин этувчи геосиёсатчи олимлар уни «Континентал 
масса», «Евроосиё континенти», «Евроосиё материги», «Россия», собик иттифок худуди, 
«теллурократия», «куруклик» сифатида талкин этишади. Шуни алохида таъкидлаш 
керакки, геосиёсатда Евроосиё соф географиядаги Евроосиё тушунчасини англатмайди. 
Ушбу фан коидалари нуктаи-назари буйича Евроосиё Ер шарининг марказий кисмини 
эгаллаган куруклик булиб, булинмганлиги туфайли ягона китъани англатади.
[4]
 Тихонравов Ю.В. Геополитика. Москва. ЗАО «Бизнес-школа «Интел-Синтез» 1998. 
С.16- 17.


[5]
 Haushofer K. Welpolitik von heute. 
–B. 1934. – S. 21, Fubnote. Тихонравов Ю. 
Геополитика. Москва. ЗАО «Бизнес- Школа «Интел- Синтез». 1998. С 18.
[6]
 «Теллурократия» – юнон. «куруклик воситасида хукмронлик урнатиш» ёки «куруклик 
кудрати».
«Талассократия» - юнон. «денгиз воситасида хукмронлик урнатиш» ёки «денгиз 
кудрати».
[7]
 «Идеократия» – юнон. «гоялар, идеаллар хукмронлиги», рус Евроосиёчилари 
(П.Савицкий ва Н.Трубецкой) томонидан илгари сурилган атама. Бу атама «материя 
хукмронлиги», «бозор тизими», «савдо тизими»га карши куйилади. Идеократия даврида 
жамиятдаги ижтимоий погоналар ва мехнатга булган рагбат ноиктисодий тамойиллар 
асосида шаклланади.
[8]
 Асар немис тилида Politisch Geographie деб номланган.
[9]
 Дуализм – dual деган суздан олинган булиб иккилик деган маънони англатади. Бирок 
матнда дуализм атама мазмунида кўлланилганлиги туфайли айнан келтирилди. 
[10]
 “Денгиз воситасидаги хукмронлик”
[11]
 “Ер воситасидаги хукмронлик”.
[12]
 “Давлатни иктисодий куч сифатда урганиш”.
[13]
 “Давлатни халклар тамонидан берилган динамик импулсларни талкин килиш Ратцельн
инг “Антропогеография”сининг киёси.
[14]
 “Давлатнинг ижтимоий жихатини урганиш”.
[15]
 “Бошкарув шакли ва хокимиятнинг хукук ва ижтимоий-иктисодий муаммолар билан 
узаро муносабатда урганиш”.
[16]
 У табиатга жонсиз “фон” ва инсонга табиатни узгартиришга кодир “арбоб” сифатида 
муносабатда булишга карши булган.
[17]
 Mackinder Н. 
"Geographical 
Pivot 
of 
History" 
in 
"Geograghical 
Journal", 
1904. Русча таржимаси “Элементы. Евразийское обозрение” журналида, 1996, №7, 26 –31 
- бетлар.
[18]
 1-чизмага каранг
[19]
 Макиндерда “pivot area” деб аталган.
[20]
 Макиндерда “inner of marginal crescent”, деб аталган.  
[21]
 А.Мэхэн (1840-
1914) Ф.Ратцел, Р.Челлен, Х.Маккиндердан фаркли уларок олим эмас, балки харбий булга
н. У «геосиёсат» атамасиниишлатмаган, лекин унинг асосий хулосалари ва тахлил услуби 
геосиёсий йуналишга тула мос келади. Америка Union 
Navy 
(xарбий Денгиз Кучлари)офицери булган А.Мэхэн Нью-Порт (Роут-Айленд)даги «Naval 
War Collegue»ида 1885 йилдан харбий флот тарихидан дарс берган.
[22]
 Mahan А. “The influence of Sea Power in history” (1660-1783, 1890; рус тилида Мэхэн А. 
“Влияние морской силы на историю (1660-1783”, М.-Л., 1941
[23]
 Mahan A. “The influence of sea power upon the French revolution and empire (1793-1812”, 
Boston, 
1892; Мэхэн А. 
“Влияние морской силы наФранцузскую Революцию и Империю (1793 – 1812”, М.-Л., 
1940 
[24]
 Mahan A. “The Interest of America in Sea Power”, 1897
[25]
 Mahan А. “Problem of Asia and its effects upon international politics”, 1900 
[26]
 Mahan А. “The Sea Power in its relations to the war”, Boston, 1905
[27]
 Еврооосиёнинг геосиёсий боскинчилигини жиловлаш максадида, унинг киргок 
худудларини имкон кадар купрок эгаллашга каратилганАтлантизмнинг геосиёсий йунали
ши.
[28]
 Бу ерда А.Мэхен Россия, Хитой, ва Германияни назарда тутмокда
[29]
 мондиализм назарияси. Тафаккур. № 1. 2006 й. 112-113 б.


[30]
 Мондиалистик утопиянинг соф хаёлий куринишларидан ташкари рационал 
куринишлари хам мавжуд булган. Улардан бири позитивист Огюст Контнинг "Учинчи 
эра" таълимоти ёки Лессингнинг гуманистик эсхатологиясидир.
[31]
 Гарри Дэвиснинг "Дунё конфередерацияси учун универсал харакат", "Федерал 
Иттифок" ва хатто инглиз праламенти аъзоси Генри Асборн томонидан 1946 йилда "Дунё 
хукумати учун салб юриши" каби уюшмалар ташкил этилган. каранг. Дугин А. 
Основу геополитики. “Арктогея” Москва.1997. Часть пЕрвая. С.121-130.
[32]
 каранг. Уткин А.И. "Мировой порядок XXI века", "Вызов Запада и ответ России" – М., 
2002.
[33]
 Council on Foreign Relations, кискача C.F.R
[34]
 Рус тадкикотчиси А.Дугиннинг ёзишича CFR.нинг купчилик аъзолари бир вактнинг уз
ида шотланд масонлигига мансуб булганлиги сабабли,уларнинг геосиёсий лойихалари кан
дайдир гуманистик-мистик хусусиятга эгалиги тугрисида тахмин килиш мумкин. 
каранг. Дугин А. уша жойда. 
[35]
 каранг. Дугин А. уша жойда.
[36]
 каранг. Дугин А. уша жойда.
[37]
 Фукуяма Ф. Конец истории и последний человек. Перевод с английского М.Б.Левина. 
Публикуется по изданию ООО “Издательство АСТ”, 2004 год.
[38]
 Бундай ёндашувни Атталининг узи яхудий-каббалистча талкинда уз ифодасини топган 
мессианлик даври бошланганлиги билан боглайди. Бу масала унинг мессианликка 
багишланган "У келади" деган бошка китобида атрофилича ёритилган.
[39]
 Л.Гумилев учун бу ижобий категория булиб уни “кахрамонлик”ка, миллий анъаналарга 
содиклик йулида бегараз яратувчилик этник интилишга тенглаштиради.
[40]
 Л.Гумилев уларни химералар деб атайди.
[41]
 Ушбу хулосалар маълум сиёсий мулохазаларга кура тарих фани доирасидан зинхор 
чикмасликни маъкул курган Гумилев томонидан.
[42]
 “Main land” ибораси “асосий ер”, яъни Хитойнинг асосий худуди маъносини англатиб 
хитойликлар томонидан кулланилади.
[43]
 Дергачев В.А. Геополитика. Киев, 2000. С.200-210.
[44]
 Хусусан, Э.Поздняков жахон сиёсатида янги субъектларнинг пайдо бўлиши 
натижасида 
давлатнинг 
ташки 
сиёсатдаги 
роли 
пасаяётганини.трансмиллий 
корпорациялар, харбий блоклар, минтакавий ташкилотлар, халкаро нодавлат 
ассоциациялари ва бошка янги субъектларнинг пайдо бўлиши ва таъсирининг кучайиши 
билан изохлайди натижасида давлатнинг ташки сиёсатдаги роли пасаяётганини.
[45]
 Основы Евразийства. М, 2002. 85-87 б.
[46]
 уша жойда. 95-96 б.. 
[47]
 Дугин А. Основы евразийства. С. 82-84, 98-100.
[48]
 С.Хантингтоннинг машхур “Цивилизациялар тукнашуви ва дунё тартиботининг 
кайтадан курилиши” асари, Ф.Фукуяманинг “Тарих интихоси” маколаси хамда 
З.Бзежинскийнинг “Буюк шахмат тахтаси” асарлари назарда тутилмокда.
[49]
 Жалилов А. узбекистон ва жахон хамжамияти. Маърузалар матни. Жахон иктисодиёти 
ва дипломатия Университети. Тошкент, 2002. 73 бет.
[50]
 И.Каримовнинг МДХ давлат рахбарларининг Санкт-Петербург учрашувига кетиш 
олдидан ОАВга Тошкент аэропортида берган интервьюсидан.
[51]
 Узок давом этган хукумат инкирозидан кейин 2007 йилнинг январ ойида Киргизистон 
Президенти К.Бакиев Ф.Кулов хукуматини таркатишга карор килди.
[52]
Майкова Г., Американская стратегия в Центральной Азии: кризис и расстановка 
региональных сил. Кремл.Орг. 16.07.2005.
[53]
 Мухаммеджанов Б., Потеря властями Киргизии контроля над правоохранительными 
органами приведет страну к распаду. Кремл.Орг. 08.11.2006
[54]
 Г.Павловский бошловчилигида НТВ каналидаги “Реальная политика” курсатувининг 
25.11.06 сонидан. 


[55]
 Узбекистон 2006 йил 26 январда бу ташкилотга расмий аъзоликка кабул килинди.
[56]
 Бжезинский З. Великая шахматная доска.- Москва, 1999.- С.168.
[57]
 Хантингтон С. Столкновение цивилизаций и переустройство мирового порядка // 
"Полис", 1994, #1.
[58]
 Mackinder H. "Geographical Pivot of History" // "Geograghical Journal", 1904. Рус тилида 
// "Элементы. Евразийское обозрение". 1996, №7, 26 –31 бетлар.
[59]
 НАТО и Центральная Азия. 
http://www.transcaspian.ru/cgi-bin/web.exe/rus/4644.html
.
[60]
 Дугин А. Основы Геополитики. “Арктогея” Москва. 1997. 353 – 364 бетлар.
[61]
 
http: www.fas.harvard.edu-centasia
 
[62]
 Бундан ташкари, козогистоннинг асосий дехкончилик ривожланган асосий худудлари 
жанубда жойлашган булиб, Сирдарё хавзасидан сув ичади.
[63]
 Маълумотларга караганда, биргина козогистонда 8500 йирик ва кичик дарёлар 
мавжудлиги аникланган. каранг. Чжен Кун Фу. Геополитика Казахстана. С. 158. Алматы, 
Жеты Жаргы. 1999.
1
 Каримов И.А. Узбекистан на пороге XXI века: угрозы безопасности, условия и
гарантии прогресса.- Ташкент, 1997.- С.117.
2
 Каримов И.А. Узбекистан на пороге XXI века: угрозы безопасности, условия и
гарантии прогресса.- Ташкент, 1997. С.119.
[64]
1070 кмлик киргоги билан Орол денгизи (кулининг шимолий кисми хамда 1894 кмлик 
киргоги билан Каспий денгизининг шимолий кисми козогистон худудидадир.
[65]
 Очик денгизга чикиш йулларига эга эмас.
[66]
 Туркманистоннинг шимолий-шаркида жойлашган Саракамиш кулининг сув сатхи 
жуда узгарувчан булиб, энг паст даражаси 110 метрга кадар, яъни Акчанай ботигига 
нисбатан хам пастга тушиб боради.
[67]
 Бзежинский З. Великая шахматная доска. Москва. “Международные отношения” 2000. 
151-бет.
[68]
Джаффе Э. Распечатать богатства: энергоносители и будущее Центральной Азии и 
Кавказа // Центральная Азия 2010. Перспективы человеческого развития. Обзор 
Регионального Бюро Европы и СНГ, ПРООН.- Ташкент, 1997. - С.29.
[69]
 Каримов И.А. Узбекистан на пороге XXI века: угрозы безопасности, условия и 
гарантии прогресса.- Ташкент, 1997.- С.225.
[70]
 уша жойда. 223-234 с.
[71]
 Суюмбаев М., Мамытова А. Природные ресурсы как фактор развития Центральной 
Азии // Центральная Азия и Кавказ.- 1998. - № 1.- С.-35.
[72]
 Каримов И.А. Узбекистан на пороге XXI века: угрозы безопасности, условия и
гарантии прогресса. - Ташкент, 1997.- С.223
[73]
 Каримов И.А. Узбекистан на пороге XXI века: угрозы безопасности, условия и 
гарантии прогресса.- Ташкент, 1997.- С.241.
[74]
 «Панорама» газетасининг 1998 йил 27 февраль материаллари асосида. 9 б.
[75]
 «Панорама» газетасининг 1998 йил 27 февраль материаллари асосида. 9 б.
[76]
 Умаров X. Ўзбекистон 
Республикаси 
геосиёсати 
холатининг 
геостратегик 
хусусиятлари. Диссертация автореферати. Т.2004.
[77]
 Медведко Л. История с геополитикой. //Международная жизнь, 1992. -011-12. -110 с.
[78]
 «Хакикат - журналистиканинг доимий, 
узгармас коидаси ва унга амал килиш шарт». 2005 йил 17 май куни узбекистон республика
си бошпрокуратурасида мамлакатимиз ва чет эл журналистлари іамда дипломатик корпус 
вакиллари учун матбуот анжуманидаги нуткдан. 
[79]
 420 кмлик киргоги билан Орол денгизи (кулининг жанубий кисми узбекистон 
худудидадир.
[80]
 Линхенштейн каби узбекистон хам икки ва ундан ортик мамлакат худуди оркали 
океанга чикиш имкониятига эга булган икки мамлакатнинг биридир. Бу айрим манбаларда 
«дабл локэд лэнд», яъни «икки карра кулфланган ер (худуд) деб хам аталади.


[81]
 Хидоятов Г.А. Безопасность и сотрудничество в Центральной Азии: проблемы, 
поиски, решения. // Халкаро муносабатлар: иктисод, сиёсат, 2001, 3-сон, 53-6.
[82]
 Гегешидзе А. Еще раз о Великом шелковом пути //Центральная Азия и Кавказ. 1999, 
№3 (4), с.174
[83]
 Каримов И.А. узбекистан буюк келажак сари. —Т., узбекистон, 1999, 421-б.
[84]
 Каримов И. Ўзбекистон 
Республикаси Олий Мажлисининг иккинчи чакирик 
тўккизинчи сессиясидаги маърузасидан.
[85]
 Старобинский Е. Самоучитель по рекламе. Москва, 2002, стр.17.
[86]
 Старобинский Е. Самоучитель по рекламе. Москва, 2002, стр-123.
[87]
 Каримов И.А. Бизнинг бош максадимиз—жамиятни демократлаштириш ва янгилаш, 
мамлакатни моджернизация ва ислох этишдир. Олий мажлис конунчилик палатаси ва 
Сенатининг кўшма мажлисидаги маърузаси.
[88]
 Жумаев Р., Убайдуллаев У., Хўжанов Б. Конфликтология асослари. Т, Академия, 2000., 
17-бет.

Download 1,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish