Тошкент давлат аграр университети



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet211/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

Ритмлилик (маромлилик)
ишлаб чиқариш жараѐнининг бирор тенг вақт 
оралиғида қайтадан такрорланувчанлигидан иборат. Ишлаб чиқаришнинг якуний 
мақсади сифатли таъмирланган машиналар сонини кўпайтириш ҳисобланади. 
Таъмирланган машиналар бош линиядан маълум вақт оралиғида чиқиб келади. 
Бунинг учун ўз навбатида йиғиш ишларини таъминлашда барча ишчи 
жойларида, участкадаги ишларнинг ритмик тарзда бажарилишига эришиш зарур. 
Буларнинг барчаси корхонадаги жараѐннинг бир маромда барқарор ишлашига 
ѐрдам беради. Маълум вақт оралиғида бажариладиган жараѐнга 
ишлаб чиқариш 
такти
дейилади. Ритмлилик ишлаб чиқариш жараѐнининг пропорционаллиги 
ѐрдамида таъминланади ва у ишлаб чиқариш жараѐнини ташкил этиш даражасини 
аниқловчи параметр сифатида намоѐн бўлади, вақт бирлигида таъмирлашдан 
чиқадиган объектлар сонини тавсифлайди. 


301 
Узвийлик.
Ишлаб чиқариш жараѐнининг узвийлиги таъмирланадиган 
объектни навбатдаги операция якунлангандан сўнг зудлик билан келгуси 
операцияга узатиш таъминловчи шарт билан белгиланади. 
Масалан, трактор, ташқи ювишдан кейин узвий равишда қисман ажратиш 
жойига тушади, тикланган ва дастгоҳда синалган двигател, омборни ўраб ўтиб 
бош йиғиш линиясига тушади. Ишлаб чиқариш жараѐнининг узвийлигини 
таъминлаш ишлаб чиқариш циклининг узоқлигини қисқартиришга имкон беради. 
Узвийликка таъминлашнинг асосий резервларидан бири оралиқ операциялар 
оралиғидаги узилишларни қисқартириш ва ички операцион узилишларни 
қисқартириш ҳисобланади. 
Параллеллик
– бу бир қанча операцияларни ѐки бир қанча объектларни 
параллел тарзда, ишларни бир вақт мобайнида, кенг қамровда ташкил этишдан 
иборат. 
Бу ҳолат мавжуд бўлган ички хусусий жараѐнларни, ишлаб чиқаришнинг 
маълум фазаларида, параллел равишда бажарилиши билан тавсифланади. Бунда 
параллеллик ишлаб чиқариш цикли узоқлигини қисқартирилишини таъминловчи 
талаб сифатида намоѐн бўлади. 
Кўпчилик замонавий машиналар конструкцияларида енгил ажратиб олишга 
имкон берувчи агрегат, узеллар ва деталларнинг кўплиги ишлаб чиқаришдаги 
баъзи таъмирлаш – тиклаш операцияларини параллел тарзда амалга оширишга 
имкон беради. Масалан, машиналарни ажратиш ишларида машиналардан бир 
вақтнинг ўзида бир қанча узеллар, агрегатларни ечиб олиш усуллари кенг 
қўлланилади. Операцияларни айнан шу тарзда бажарилишига мисол қилиб 
таъмирлаш-тиклаш ишларидаги деталларни контейнерларда ювиш, ванналарда 
қайнатиш, машиналар таъмирини қамраб олувчи барча ишчи жойларидаги тиклаш 
ва монтаж-демонтаж ишларидаги жараѐнларни келтирса бўлади. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish