Тошкент давлат аграр университети


-расм. Ихтисослашган таъмирлаш корхоналарини



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet202/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

4-расм. Ихтисослашган таъмирлаш корхоналарини 
лойиҳалаштириш босқичлари. 
 
“ЛТ” таркибига қуйидаги тадбирлар киради: 
1.
Корхонанинг номи. 
2.
Лойиҳалаш учун асосий ҳужжатлар таркиби. 
3.
Қурилиш тумани, пункти ва майдони. 


288 
4.
Маҳсулотлар таркиби ва уларнинг асосий турлари бўйича ишлаб 
чиқариш қуввати. 
5.
Корхонанинг ишлаш режими. 
6.
Корхонанинг мўлжалдаги ихтисослашуви, ишлаб чиқариш ва хўжалик 
кооперациялашув ҳолати. 
7.
Оқава сувларини тўкиш ва тозалаш шароитлари. 
8.
Асосий технологик жараѐнлар ва жиҳозлар таркиби. 
9.
Мўлжалдаги қурилиш муддати ва жалб қилинадиган капитал маблағ 
ҳажми, лойиҳалаш натижасида корхонанинг асосий техник-иқтисодий 
кўрсаткичлари. 
10.
Лойиҳалаштириш стадиялари (босқичлари). 
11.
Лойиҳаловчи ташкилот номи. 
12.
Қурувчи ташкилот – Ген (Бош) пудратчи номи. 
“ТЛ” таркиби қуйидаги боблар ташкил этади: 
1.
Лойиҳаланаѐтган корхонанинг структураси ва таркиби. 
2.
Ишлаш режими ва йиллик вақт фондлари. 
3.
Йиллик ишлаб чиқариш дастури ва ҳар бир бўлим (участка, цех) бўйича 
бажариладиган иш ҳажми. 
4.
Ишлаб чиқарувчи ишчилар (ишчи жойлари), жиҳозлар сонини ва ишлаб 
чиқариш майдонларини ҳисоблаш. 
5.
Ёрдамчи ишлаб чиқариш бўлимларини (Бош механик бўлимини, 
асбобсозлик бўлими ва б.), завод лабораторияларини, омборлар ва 
транспорт воситаларини ҳисоблаш. 
6.
Асосий ишлаб чиқариш ва ѐрдамчи бўлимларни планировкалаш 
(жойлаштириш). 
7.
Таъмирлаш корхонасининг Бош плани (режаси) ва компановкаси. 
8.
Кўтариш-ташиш воситаларини танлаш ва асосий энергия турларига 
бўлган эҳтиѐжни аниқлаш. 
9.
Смета-молия ресурсларини аниқлаш. 
10.
Техник-иқтисодий кўрсаткичлар. 
Ишчилар сони:
,
хи
Ф
Т
Р
(1) 
бу ерда Т-йиллик иш ҳажми, одам-соат; 
Ф
хи
-ишчининг йиллик ҳақиқий вақт фонди, соат (ѐки кунларда); 
α-нормани ошириб бажариш коэффициенти (1,15...1,2). 
Керакли ишчилар сонини ишлаб чиқариш мароми τ ѐки операцияларни 
уйғунлаштириш графигидан ҳам аниқлаш мумкин:
,
об
Т
Р
(2) 
бу ерда Т
об
– таъмирланаѐтган объектнинг меҳнат сарфи (иш ҳажми), одам-соат; 
τ – ишлаб чиқариш мароми, соат. 


289 
Ҳар бир иш жойида бажарилаѐтган ишчи жойи ва операциялари сонини 
операцияларни уйғунлаштириш графигидан олинади. Бир хил номдаги ишчи 
жойлари сонини қуйидаги формула билан аниқлаш мумкин: 
,
m
Ф
Т
М
иж
ж
и
(3) 
бу ерда М
и
– ишчи жойлари сони; 
Т
ж
– берилган ишчи жойида объектни таъмирлашга тегишли меҳнат 
сарфи, соат ѐки кунларда; 
m – пастда бир вақтнинг ўзида банд бўлган ишчилар сони, одам; 
Ф
иж
– ишчининг берилган жойдаги йиллик вақт фонди, соат ѐки кунлар. 
Ёрдамчи ишчилар, инженер (бакалавр) техник ҳодимлар (ИТҲ) сони ишлаб 
чиқаришдаги рўйхат таркибига боғлиқ қуйидаги нисбатда қабул қилинади: 
- 7-8% - ѐрдамчи ишчилар (транспорт ишчилари, кладовщиклар ва вақтинча
ишловчилар); 
- 5-8% - контролерлар; 
- 15-17% - инженер-техник ходимлар (ИТҲ); 
- 14-16% - ҳисобчи-контора ходимлари; 
- 2-3% - кичик ҳизматчи ҳодимлар (КҲҲ); 
Бирор объектдаги деталларнинг умумий массаси: 
G
Q
, (4) 
бу ерда G – объектнинг массаси, кг (Н); 
β – коэффициент: трактор ва автомобиллар учун 0,25 дан 0,35 гача
(трактор двигателлари учун 0,5-0,65; автомобил двигателлари учун
0,6-0,8). 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish