Тошкент давлат аграр университети


объектив  ва  субъектив



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

объектив 
ва 
субъектив 
омилларга боғлиқ. Машиналар 


88 
ишончлилигининг 
тўрли 
туман 
омилларга 
боғлиқлиги 
улардаги 
бузилишларнинг эҳтимолий содир бўлишларига олиб келади.
 
1 – расм. Машинанинг (ишлаб чиқариш корхонасининг) “яшаш цикли”:
ОА – корхона ѐки машиналарни лойиҳалаштириш босқичи; АВ – 
ўзлаштириш ва оммавий ишлаб чиқариш босқичи; ВС – ишлаб чиқаришнинг 
барқарорлашув босқичи; СD – ишлаб чиқариш суръатининг пасайиши ва ишлаб 
чиқаришни тўхтатиш (қасодга - санацияга учраш) босқичи.
Машиналарнинг реал шароитларда фойдаланиш даврида 
тўпланган статистик ахбаротларни умумлаштириш асосида 
математик-
статистика усулларини 
қўллаш ѐрдамида ҳар қандай техник объект 
(машина, агрегат, узел, детал) ишончлилигини баҳолаш, уларнинг ишончлик 
кўрсаткичларга таъсир этувчи эҳтимолий омилларнинг маълум 
қонуниятларни аниқлашга имкон беради.
Бу қонуниятларни аниқлаш эҳтимоллар назариясига асосланган. 
Бундай ходисалар оммавий бўлиб, уларни ўрганишимизда математик – 
статистика усули кенг қўлланилади. 
Синов 
жараѐнида юзага келувчи ҳолатларга 
ходисалар
дейилади. 
Эхтимоллар назариясидаги ҳар қандай ҳолат тажриба натижасида содир 
бўлиши ѐки содир бўлмаслиги мумкин. Ходисалар 
муқаррар, мумкин 
бўлган, 
мумкин бўлмаган, бир пайтнинг ўзида содир бўлувчи, ўзида бир 
пайтда содир бўлмаган, боғлиқ ва боғлиқ бўлмаган турларига бўлинади. 
Муқаррар ҳодисалар деб берилган синов пайтида албатта содир бўладиган 
ходисаларга айтилади.
Ходисалар эҳтимоллиги, бузилишлар тезлиги қуйидаги формула билан 
аниқланади:
Р (А) = m/N, (1) 
бу ерда Р(А) – А ходисанинг эҳтимоллиги; 
m – А ходисанинг юзага келишига ижобий таъсир этувчи ҳолатлар
сони;
N – синовда иштирок этувчи жами ҳолатлар (деталлар, машиналар) 
сони.


89 
Ходисалар эҳтимоллиги оралиғини қуйидагича аниқлашимиз мумкин:
О < P (A) < 1. (2)
Мисол. 
t вақт мобайнида “Кейс” конбайини синашда янчиш аппарати 
3 марта, двигател - 2 марта, юриш қисми – 4 марта бузилган бўлсин. Ушбу
вақт t мобайнидаги янчиш аппаратининг бузилиш эҳтимоллиги қанчага тенг?
Ечилиши
. Жами бузилишлар сони N = 9; А – янчиш аппаратига бузилиш 
содир бўлган ходиса; m = 3 – А ходисанинг келиб чиқишига ижобий таъсир 
этувчи ҳолат (янчиш аппаратдаги бузилишлар сони).
У ҳолда: Р (А) = m/N= 3/9 .

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish