Тошкент давлат аграр университети


 Ишқаланишнинг молекуляр – механик назарияси



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

3. Ишқаланишнинг молекуляр – механик назарияси
. Собиқ кенгаш 
физиги И.В.Крагельский (1946 й.) ишқаланишнинг молекуляр – механик 
назариясини ишлаб чиққан. 
Ишқаланиш кучини аниқлаш учун у томондан қўйидаги ифода тавсия 
этилган: 
F = F
мех 
+ F
мол 
=
S
x
+
β
N
, (11) 
бу ерда F
мех
– ишқаланишнинг механик таъсирини ифодалолвчи ишқаланиш
кучининг ташкил этувчиси, н; 
F
мол
– ишқаланишнинг молекуляр таъсирини ифодаловчи 
ишқаланиш кучининг ташкил этувчиси, Н;


84 
S
x
– ҳақиқий тўқнашиш юзаси, м
2
;
N – босим, Па;
ва 
β
– тажриба натижасида аниқланиладиган қийматлар. 
4. Ишқаланишнинг гидродинамик назарияси.
Олимлардан 
Н.П.Петров (1883 й.), Н.Е.Жуковский (1886 – 1889 й.1.) С.А.Чаплыгин (1894 
– 1896 й.й.) О.Рейнольдс (1886 й.), А.Зоммерфельд (1931 й.), Е.М.Гутьяр ва 
бошқалар томонидан гидродинамик мойлаш навариясининг асослари ишлаб 
чиқилган. 
Ишқаланиш кучини аниқлаш учун Н.П.Петров қўйидаги формулани 
тавсия этган:
, (12)
бу ерда F–подшипникнинг юкланган қисмидаги ѐпишқоқли силжим кучи, Н;
– мойнинг абсолют ѐпишқоқлиги, Па. Сек;
ν
– ишқаланувчи сиртланинг нисбий ҳаракатланиш тезлиги, м/сек;
S – бир-бирига нисбатан сирпанаѐтган сиртлар юзаси, м
2
;
h – мой қатламининг қалинлиги, м. 
5 –расм. Вал ва подшипник орасида мой ѐстиқчасининг ҳосил бўлиши: 
1- подшипник; 2 - вал; 3 – юпқа мой ѐстиқчаси; R – кутарувчи куч. 
Энг мақбул тирқиш мойнинг юпқа қатлами томонидан таъминланади. 
Профессор В.И.Крагельский ишқаланишнинг гидродинамик қонунига 
асослангани ҳолда вал билан сирпанувчи подшипник оралигидаги мақбул 
тирқишни аниқлашда қўйидаги формулани тавсия этган: 
,
467
,
0
kC
n
d
S
макб
м
(13) 
бу ерда d – вал диаметри, м;
n – валнинг айланишлар частотаси, с
-1

η – мойнинг абсолют ѐпишқоқлиги, Па.сек;
К – нисбий босим, Па; 
С–подшипникнинг якуний узунлигига тегишли тузатиш доимийлиги 
(Гюмбел бўйича), С = (d + l)/l. 
F=
νЅ
h


85 
Рухсат этилган максимал тирқиш: 
S
р = 
S
2
мақб 
/ 4
b
, (14) 
бу ерда S
р, 
S
мақб 
-
вал ва подшипник сиртларидаги нотекисликлар, 
-сиртлар оралигидаги абразив заррагалар ўлчамига боғлик қиймат, м. 
Келтирилган 
ифодаларнинг 
кўрсатишича 
«вал-подшипник» 
тизимининг нормал тарзда ишлашлиги учун, валдаги айланишлар сони П 
нормал бўлиши зарур. Унинг камайиши тирқишдаги мой қатлами 
қаттиқлигининг камайишига, демак, бирикманинг жадал ейилишга олиб 
келиши мумкинлигидан даракдир. Кўп марта тўхташлар хам двигател 
тирсакли валларининг тез ишдан чиқишига олиб келиши мумкин. 
Ейилиш жараѐнини пасайтиришдаги энг самарали йўллардан бири 
машина сиртларини бўяш, полимер ашѐлари билан қоплаш, хромлаш; 
термик, электроучқунли ишлов бериш, эритиб қоплаш, термик пуркаш ва 
бошқа, тиклаш усулларидан кенг фойдаланишни тавсия этамиз. Деталлардаги 
ейилиш жараѐнини тадқиқот қилишда асосан детал сиртларига алмаз 
пармалари ѐки кескичлари ѐрдамида ариқчалар ѐки ярим ой кўринишдаги 
чуқурликлардан, реактив элементлардан кенг фойдаланилади. 
Янги тиклаш усуллирини яратиш, уларни ишлаб чиқариш жараѐнига 
кенг жорий қилиш ҳалқ хўжалиги учун катта техник – иқтисодий самара 
беради. Олимларимиз бу борада самарали тадқиқотлар олиб бормоқдалар. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish