Тошкент давлат аграр университети


Ҳужайра органоидларининг тузилиши



Download 2,26 Mb.
bet3/4
Sana24.02.2022
Hajmi2,26 Mb.
#246528
1   2   3   4
Bog'liq
2-mavzu

Ҳужайра органоидларининг тузилиши

  • Цитоплазма органоидлари – митохондрия (хондриосома), рибосома, эндоплазматик тўр, гольджи аппарати (диктиосома), пластидалар, лизосомадан иборат.

Ядро

  • Ядро ўсимлик ва ҳайвон ҳужайрасининг муҳим қисми ҳисобланиб, у ирсий белгиларни сақлашда ва ҳужайрада оқсил синтезини бошқаришда катта роль ўйнайди. Ҳужайранинг нафас олиши ҳам ядро назоратида бўлади. Ядро 1831 йилда инглиз олими Р. Браун томонидан кашф этилган. Ёш эмбрионал тўқима ҳужайраларининг бўлиниши ядро бўлиниши натижасида содир бўлади. Шаклланган ядро фақат кўк-яшил сув ўтлари ва бактерияларда бўлмайди

Митохондрия

-(грекча «митос»-ип, «хондрион»-гранула) ипсимон ёки гранулали бўлиб, 1904 йилда Мевес томонидан кашф этилган. Улар гранула, таёқча, донача ва ипсимон шаклда бўлиб, узунлиги 7мк гача бўлади. Уч қисмдан иборат: ташқи мембрана; крист бурмаларидан иборат ички мембрана; турли катталикдаги кристлар ва улар орасидаги бўшлиқни тўлдириб турган гомоген модда матриксдан тузилган. Ҳужайрада улар сони 50 тадан 5000 тагача бўлиб, куч станцияси ҳисобланади. Углеводларни, аминокислоталарни ва уч карбон циклидаги кислоталарни парчалайди ҳамда нафас олиш жараёнини бошқаради.

Рибосома

  • -цитоплазмада эркин ҳолда ёки эндоплазматик тўр, ядро ташқи мембранаси таркибида учрайди. Баъзан эркин рибосомаларнинг 5-10 таси бирлашиб полисомалар ҳосил қилади. Рибосомалар оқсил синтезини амалга оширади.

Гольджи аппарати - ҳужайра цитоплазмасидаги яна бир муҳим органелла ҳисобланади. Уни биринчи марта 1898 йилда италиялик цитолог Гольджи қайд қилган ва диктиосома номи билан юритган.

  • Гольджи аппарати - ҳужайра цитоплазмасидаги яна бир муҳим органелла ҳисобланади. Уни биринчи марта 1898 йилда италиялик цитолог Гольджи қайд қилган ва диктиосома номи билан юритган.
  • Гольджи аппарати таркибида оқсиллар, липидлар, полисахаридлар, ферментлардан фосфатаза, пероксидаза ва турли хил гидролазалар учрайди.
  • Ҳужайрадаги сув балансини тартибга солишда, ҳужайрадаги чиқинди ва заҳарли моддаларни тўплашда ҳамда ҳужайра вакуоласини ҳосил қилишда ҳам гольджи аппарати иштирок этади. Гольджи аппарати шунингдек углеводлар синтезида лизосомалар ва ҳужайра мембраналарини ҳосил қилишда қатнашади.

Download 2,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish