Тошкент ахборот технологиялари университети карши филиали ижтимоий-гуманитар фанлар кафедраси Х. Ж. Рузиев «Иқтисодиёт назарияси»



Download 3,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/247
Sana27.04.2022
Hajmi3,65 Mb.
#585531
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   247
Bog'liq
2 5404326549346324413

Индукция ва дедукция
бирига
ҳарама-карши бўлган, аммо ўзаро боғлиқликдаги фикрлаш усулидир.
Фикрнинг хусусий
фактлардан умумий фактларга қараб ҳаракати индукция, аксинча, умумий
фактлардан хусусий фактларга томон ҳаракати дедукция деб аталади.
Иқтисодий жарарёнларни ўрганиш ва таҳлил қилишда
икки томонлама ёндашув
усули.
Бунда барча иқтисодий жараёнлар қиймат ва нафлилик нуқтаи назаридан таҳлил
қилинади ва хулоса чиқарилади. Акс қолда бир томонламаликка йўл қўйилиб, янглиш
тасаввурга ва нотўғри хулосаларга олиб келиши мумкин.
Иқтисодий жараёнларни миқдорий жиҳатдан таҳлил қилишда
таққослаш, статистиқ,
математик ва график усулларидан
кенг фойдаланилади. Айниқса, ҳозирги даврда график
усулни кенг ўзлаштирши ва қўллаш зарурдир. Графиклар назария моделларини ифодалашда
воситачи бўлиб хизмат қилади. Аниқроқ қилиб айтганда, график усул ўзгарувчи миқдорлар
ўртасидаги боғлиқликни кўргазмали қилиб тасвирлайди.
Бу усуллар ёрдамида иқтисодий жараёнлар ва ҳодисалар мазмунини, улардаги
ўзгаришларни, келиб чиқиш сабаб-оқибатларини билиш мумкин бўлади.
4. Ҳозирги замон иқтисодий тафаккурининг шаклланиши
XIX асрнинг охирги чорагидан иқтисодиёт назариясининг янги йўналиши
«Экономикс» вужудга кела бошлади. Авввало, айтиб ўтиш керакки, мазкур йўналиш классик
илмий
йўналишнинг
асосий белгиларига эга эди. Биринчидан, ушбу йўналиш


9
тадқиқотчилари иқтисодиётни тадкиқ этишда билиш усулларининг кенг доирасига
таянишади. Улар биринчи бўлиб хўжалик жараёнларининг миқдоран ўзаро боғлиқликларини
аниқлашда математик усуллардан, иқтисодий психология усулларидан фойдаланишди.
Иккинчидан, «экономикс» вакиллари иқтисодиёт назариясининг предмети сифатида
инсонлар ўртасидаги ташкилий-иқтисодий муносабатларни кўришди (классикларда
ижтимоий-иқтисодий муносабатлар). Неъматлар доиравий айланишида асосий ва белгиловчи
бўлиб бозорга оид айирбошлаш битимлари тан олинди.
Иқтисодиёт назарияси предметининг янгича талқини хўжалик юритишнинг бозор
тизими тўғрисидаги

Download 3,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   247




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish