Топширди: Гулманова Роза


Корунд - А1203. Унинг юқори қаттиқлиги абразив материал сифатида фойдаланишга имкон беради. Қимматбаҳо хиллари рубин



Download 496,79 Kb.
bet8/13
Sana21.02.2022
Hajmi496,79 Kb.
#58816
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
Соф туғма минераллар

Корунд - А1203. Унинг юқори қаттиқлиги абразив материал сифатида фойдаланишга имкон беради. Қимматбаҳо хиллари рубин - қизил рангли, сапфир - кўк рангли.




Олмос - С. У барча маълум бўлган минералларнинг энг қаттиги ҳисобланади. Олмос ковалент богланишга эга бўлган углерод атомларидан тузилган ва уч ўлчамли структура ҳосил қилади.




Минералларнинг солиштирма огирлиги жихатидан куйидаги


группаларга бўлиши мумкин.Минераллар табиатда турли-туман физик ва химявий термодинамик шароитларда маълум температура, босим остида пайдо бўлади. Мураккаб таркибли силикат эритма мегманинг ер қобигида совуб котишидан хосил бўлган минераллар (кварц, дала шлаги, евгит, слюда ,ва х . к.) бирламги хисобланади. Кейинчалик кураш жараёни хаво, сув, температура ва трик организмларнинг тог жинсларига таъсир этишдан икқилимги минераллар хлорит, хар хил металл тузилмалари ва бошкалар хосил бўлади. Минераллар химявий таркиби ва кристалл структурасига караб куйидагича синфификацияланади

ГРУППАЛАР

МИНЕРАЛЛАР

СОЛИШТИРМА-
ОҒИРЛИГИ

1.Енгил (солиш-тирма огирлиги 2,5 гача)

Нефт, смола, кўмирлар, олтингугурт, гипс, тош туз

0,5 - 1,5
2,0 - 2,5

2.Ўртача (солиш- тирма оғирлиги 4 гача)

Кальцит, кварц, дала шпатлари, слюдалар, доломит
Амфиболлар, лимонит, флюорит, сидерит, гранат, топаз, корунд

2,5 - 3,0


3,0 - 4,0

3.Огир (солиштирма огирлиги 4 дан)

Барит, (огир шпат)
Маъданли минераллар: темир, кумуш рудалари
Соф металлар: (мис, олтин, платина, рух ва бошкалар)

4,5

6,5 - 8,0


8,0 - 21,0






Download 496,79 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish