Топширди: Гулманова Роза



Download 496,79 Kb.
bet3/13
Sana21.02.2022
Hajmi496,79 Kb.
#58816
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
Соф туғма минераллар

4-расм. Варақли силикатларнинг тузилиши.
Улар орасида ковалент богланиш мавжуд. 1 октаэд-лар ва 2 та тетраэдрлар қатламларидан ташқил топган пакетлар ўзаро мусбат зарядланган К+ ионлари билан богланган. Бу богланиш ионли структурадаги энг кучсиз алоқа ҳисобланади. Шунинг учун ҳам деформация вақтида слюдаларнинг кристаллари пичоқ ёки тирноқлар ёрдамида осон варақчаларга ажралади.
Каркасли силикатлар структурасида ҳар бир тетраэдр тўртта бошқа тетраэрлар билан богланган. Натижада кремнекислородли тетраэдрлар чексиз уч ўлчамли каркас ҳосил қилади.
Оролли силикатларга бир қанча минераллар ва минерал гуруҳлар киради. Уларнинг структурасида кремнекислородли тетраэдрлар бир-биридан ажралган. Гранатлар ва циркон оролли силикатларга киради. Оливин ва каинит ҳам оролли силикатларга мансуб. Оливиннинг формуласи (Mg,Fe)2SiO4, каинитники эса Al2SiO5. Минералларнинг бошқа муҳим синфларига оксидлар, карбонатлар, сульфидлар, сульфатлар, фосфатлар ва соф минераллар киради. Уларнинг структураси, силикатларникидан фарқли ўлароқ, атомларнинг ўзгача бирикиши асосида тузилган. Карбонат-ион [(CO3)2-] карбонатлар гуруҳидаги структура асоси ҳисобланади. Кальцит ер пўстида кенг тарқалган карбонатли минерал. Родохрозит (MnCO3) табиатда жуда кам учрайди. Қизгиш ранги кўпчилик марганец минералларига хос. Оксидлар гуруҳидаги минераллар кислород билан богланган бир ёки бир қанча металлар ионларининг бирикмасидан иборат. Корунд (А1203), шпинел, рутил ва магнетит шундай оксидли минераллардир. Корунд ва шпинелнинг тоза шаффоф кристаллари қимматбаҳо тошлар ҳисобланади. Магнетит ва рутилдан темир ва титан олинади. Сульфидлар олтингугурт билан богланган метал ионларидан таркиб топган. Сульфидлар гуруҳидаги минераллар саноат учун жуда муҳим ҳисобланади. Сульфатлар структурасининг асоси сульфат-ион (SO42-) ҳисобланади. Фосфатлар структурасининг асосини фосфат-ион (РО43-) ташқил этади. Уларнинг орасида апатит [Ca5(PO4)3] кенг тарқалган минерал ҳисобланади. Одамнинг ва кўпчилик ҳайвонларнинг тишлари апатитнинг микроскопик кристалларидан таркиб топган. Фируза (CuAl6[PO4]4[OH]85H2O) фосфатлар гуруҳидаги сийрак учрайдиган минерал. Минераллар уланиши, қаттиқлиги, ранги, чизигининг ранги, шакли, магнитлилиги, эрувчанлиги ва зичлиги бўйича аниқланади. Минералларнинг табиий хоссалари уларнинг кимёвий таркиби ва минераллар структурасидаги кимёвий богланишнинг тури билан белгиланади.

Download 496,79 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish