Томонидан дарслик сифатида тавсия этилган


Валюта курси бир мамлакат валютасининг



Download 4,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet534/553
Sana30.04.2022
Hajmi4,45 Mb.
#596111
1   ...   530   531   532   533   534   535   536   537   ...   553
Bog'liq
25-y-Iqtisodiyot-nazariyasi.-Darslik.-Sh.Sh .Shodmonov.T-2009

Валюта курси бир мамлакат валютасининг 
бошқа мамлакат валютасидаги баҳосидир. 
Валюта курсларига бевосита таъсир кўрсатувчи омиллар ичидан 
қуйидагиларни ажратиб курсатиш мумкин: 
- миллий даромад ва ишлаб чиқариш харажатлари даражаси; 
- миллий истеъмолчиларнинг реал харид қилиш лаёқати ва мамлакатдаги 
инфляция даражаси; 
- валюталарга талаб ва таклифга таъсир кўрсатувчи тўлов баланси 
ҳолати; 
- мамлакатдаги фоиз ставкаси даражаси; 
- валютага жаҳон бозоридаги ишонч ва ҳ. к. 


564 
Назарий жиҳатдан валюта курсларининг тебранишини тушунтириш 
харид қилиш лаёқатининг паритет
(турли мамлакатлар пул бирликлари 
қийматининг бир-бирига нисбати) 
назарияси
ёрдамида амалга оширилади. 
Бу назарияга кўра, курслар нисбатларини аниқлаш учун икки мамлакат 
истеъмол товарлари «савати» нархларини таққослаш талаб қилинади. 
Масалан, агар Ўзбекистонда бундай «сават», айтайлик 120 минг сўм, АҚШда 
эса 100 доллар турса, 120 мингни 100 га бўлиб, 1 долларнинг нархини ҳосил 
қиламиз, бу 1200 сўмга тенг. Агар бошқа шароитлар ўзгармагани ҳолда 
мамлакатимиздаги товарларнинг нархи ошса, долларнинг сўмга нисбатан 
алмашув курси ҳам ошади. Бундай боғлиқликни қуйидаги формула орқали 
ифодалаш мумкин: 
i
i
P
P
r
ёки
P
r
P
/




бу ерда: P – мамлакатимиздаги нархлар даражаси; 
P

– хорижий мамлакатдаги нархлар даражаси; 
r – валюта курси ёки хорижий валютанинг миллий валютадаги 
нархи. 
Ўзбекистон Марказий банки мавсумий тебранишларни камайтириш ва 
олтин-валюта захираларини кўпайтиришни ҳисобга олган ҳолда ўзгарувчан 
валюта курси режимини қўллаб келмоқда. 2007 йилда Марказий банкнинг 
валюта сиёсати миллий валюта алмашув курси кескин тебранишларининг 
олдини олиш, мамлакатда экспортни рағбатлантириш ва валюта 
ресурсларидан самарали фойдаланишни таъминлашга йўналтирилди. Ўтган 
йилда миллий валютанинг АҚШ долларига нисбатан номинал девальвацияси 
4,0 фоизни ташкил этди, бу эса 2006 йилга нисбатан 1,1 фоизли бандга 
пастдир. 
Миллий валюта алмашув курсининг мақсадли параметрлар доирасида 
бўлиши ва унинг девальвация даражасининг босқичма-босқич пасайтириб 
борилиши истеъмол товарлари нархларини паст даражада ушлаб туриш учун 
қўшимча омил сифатида хизмат қилди. 
Шу билан бирга, иқтисодиётнинг устувор соҳаларини молиялаштириш 
ва ташқи иқтисодий омилларнинг ички бозорга салбий таъсирини олдини 
олиш мақсадида ташкил этилган Ўзбекистон Республикаси Тикланиш ва 
тараққиёт Жамғармасига 2007 йил охирига келиб 1132 млн. доллардан 
кўпроқ маблағлар мужассамлаштирилди. Ушбу маблағлар иқтисодиётда пул 
массасининг асоссиз ўсишини олдини олиш орқали ички бозорда нархлар 
барқарорлигини таъминлашга хизмат қилмоқда
187

Агар Ўзбекистонда муомаладаги пул массасининг кўпайиши оқибатида, 
товарлар нархи икки марта ошса ва барча шароитлар тенг бўлганда 
долларнинг сўмга айирбошлаш курси икки марта ошади. 
187
Пул-кредит соҳасидаги мавжуд вазият ва монетар сиёсатнинг 2008 йилга мўлжалланган асосий 
йўналишлари. - http://cbu.st.uz/uz/monet_policy/monet_direct2008.htm. 


565 

Download 4,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   530   531   532   533   534   535   536   537   ...   553




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish