Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус


тупрокка  80-120 см  гача яхши кириб бора-



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

тупрокка 
80-120 см 
гача яхши кириб бора- 
ди. Кислотали 
ва шуртоб тупрокларда 
\ам су;ш 
бугдой ва 
арпага 
Караганда 
яхши хосил 
беради.
Буз ва утлок буз, кунгир тупрокларда яхши усиб хосил 
беради. Сули илдизлари тупрокда кийин эрийдиган мода- 
ларни узлаштириш хусусиятига эга.
Узбекистонда сулини оралик экиш сифатида 
хам 
экишади. Сугориладиган майдонлар ва лалмида экиладиган 
навлари мавжуд.


8501963 ДУСТЛИК 85 (кишловчи) - Узбекистан дончи- 
лик илмий текшириш институти («Дон» илмий ишлаб чика- 
риш бирлашмаси) нинг селекцион нави (Каттакургон таянч 
нуктаси). К-9986 намунасида якка танлаш йули билан 
яратилган.
Муаллифлар: Шепетков А.А, Мухамедов Ж.М, Расулов 
P.P. 1993 йилдан Самарканд вилоятининг сугориладиган 
ерларида Давлат реестрига киритилган.
Супургиси яримтарок, ок, сарик рангга айланади, узун- 
лиги 19-25 см. супургисидаги донининг уртача сони 52-54 
дона. Д они оч-сарик рангли. 1000 та донининг вазни 31.7 г.
1993-1997 синов йилларида курук моддасининг уртача 
хосилдорлиги 31.4 центнерни ташкил этди.
Вегетация даври кук озука учун урилгунга кадар 162- 
170 кун; дон учун 190-200 кун.
Нав ётиб колиш ва тукилишга бардошли, кишга 
чидамлилиги яхши.
Н авнинг барглилиги яхши 45.0-47.0%. Синов йиллари­
да киш лок хужалик касалликлари ва хашоратлари билан 
зарарланмади.


6-расм. Сули
Л М К
Ш
к
Ь-'РкС#. Сулх:
: • • * ! » * * » > • # * * « «И **«**; > < - » * и ж м * « « М ||9 Я*; .*•■ а«**'- * * ^КЖ Ч-у;»;
•<*•• « ¿ » К К П З Д К М '» 0» 2 С>ЙК 
руялп<1
ЗйвМК


7200277 ТАШ КЕНТ 1- Узбекистан чорвачилик илмий • 
текшириш института («Зотдор элита» илмий ишлаб чикариш 
бирлашмаси) да Бузантина 
11
навидан кишлайдиган усим- 
ликларни яккалаб ва куплаб танлаш йули билан яратилган.
1980 
йилдан Республиканинг сукориладиган ерларида 
кузги экиш муддатида Давлат реестрига киритилган.
Тупи ярим ёйик, сал эгилган, оч-сарик рангли. Дони 
уртача катталикда, 1000 та донининг вазни 29.2 г.
1993-1997 синов йиллари Самарканд Давлат нав синаш 
станциясида уртача дон хосилдорлиги 24.1 центнерга тенг, 
курук модда хосили 93.0 центнер.
Вегетация даври дон учун 198-205 кун; яшил озука учун 
171-174 кун. Нав кишга чидамли, ётиб колиш ва тукилишга 
бардошли.
Навнинг барглилиги яхши 43.0-45.0% Кишлок хужалик 
касалликлари ва хашоратлари билан зарарланмайди.
7503911 УСПЕХ — Узбекистан чорвачилик илмий 
текшириш института («Зотдор элита» илмий ишлаб чикариш 
бирлашмаси) ва Бутун иттифок Усимликшунослик иисти- 
тутининг селекцион нави.
Муаллифлар: 
Родионова Н.А, Трофимовская А.Я, 
Мордвинкина А.И, Халиков А.С, Айрапетов Г А
Пустлокли Виктория (АКШ) пустлоксиз махаллий 
намуна билан чагиштириб яратилган. 1981 йилдан Самар­
канд, Сурхондарё, Тошкент вилоятларининг сугориладиган 
ерларида бахорги экиш муддатида Давлат реестрига кири­
тилган. Ушбу навни оралик экин сифатида синалганда яхши 
натижалар олинган.
Дуварак (биологик бахорги). Инермис турига май зуб. 
Тупи яримтарок пояси мустахкам. Руваги йигик, куп и ми, 
сарик. Гул ва бош ок кипиги бир хил тузилишда. Дони ур[ача 
йирикликда. 
1000
та донининг вазни 19.0-22.0 г. уртача дон 
хосилдорлиги 26.0-29.0 центнерга тенг, яшил озука хосили
665.0 центнер. Вегетация даври кузда (оралик экин сифати­
да) -190 кун. Бахорги экиш муддатида 86-90 кун.
Ётиб колишга бардошли. Кишлок хужалик касаллик- 
лари ва хашоратлари билан уртача даражада зарарланади.


7302029 УЗБЕКСКИЙ Ш И РО КО ЛИ СТН ИЙ - Узбекис­
тан чорвачилик илмий текшириш института ва Бутун идти- 
фок Усимликшунос институтининг селекцион нави.
К -1 1302 (Австралия) кенгбаргли намунасидан, кеч 
мишар шаклларини куплаб танлаш йули билан ярагилган.
Муаллифлар: Халиков А.С, Айрапетов Г.А, Азимов 
А.С, Трофимовская А.Я, Родионова Н А .
1981 
йилдан Республиканинг сукориладиган ерларида 
бахорги экиш муддати дон ва яшил озука учун Давлат 
реестрига киритилган.
Биологик бахорги. Пугнакс турига мансуб, тупи тик 
^сади, баланд, кенг, тишчаси оддий. р^ваги йигик, бир ёлли, 
с а р г и ш - к у т ш ф ,
килти™ узун 1.5 см, нозик, асоси корамтир.
Дони йирик, жигар ранг. 1000 та донининг вазни 29.8-
31.2 г.и
Уртача дон хосилдорлиги. Самарканд Давлат нав синаш 
станциясида оралик экин сифатида 26.8 центнер, курук 
моддаси-108.8 центнерни ташкил этди.
Вегетация даври оралик экин сифатида-185, бахорги 
экиш муддати-102-107 кун.
Нав Узбекистан шароитида яхши кишлайди, бахорги 
совукларга чидамли.

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish