Tizimlarni moddellashtirish



Download 1,37 Mb.
bet13/26
Sana08.11.2022
Hajmi1,37 Mb.
#862474
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   26
Bog'liq
Laboratoriya ishi транспорт

Назорат учун саволлар

  1. Даламбер усули нима?

  2. тор тебраниш тенгламасининг физик мохияти тушунтириб беринг?

  3. Оғиш тўлқини тарқалиш жараёни қандай?

  4. Импульс тўлқини тарқалишини (тўлқин кейинги натижалари)солиштиринг?


Laboratoriya ishi №9
Mavzu: Тор тенгламани ечишни математик моделлаштириш
Ishning maqsadi: Тор тенгламани ечишни математик моделлаштириш жараёни ўрганиш.Talabalarda тор тенгламани ечишни математик моделлаштириш ечиш услублари bo’yicha ko’nikma hosil qilish. Berilgan topshiriqni qo‘yilgan ish reja asosida bajarishni o’rgatish.
Topshiriqning berilishi:

  1. Масаланинг физик куйилиши. Иссиклик таркалиш тенгламасини келтириб чикариш куйидаги физик фаразларга асосланган исботланг.

  2. Масаланинг математик модели, яъни тор тенгламани ечишни математик моделлаштиринг.

  3. Бошлангиш ва чегаравий шартлари. Иссиклик ўтказувчанлик тенгламаси учун бошлангич шарт деб t = 0 шарт берилган деб айтилади бунда берилган функция.

Назарий кисм
Иссиклик таркалиш тенгламасини келтириб чикариш куйидаги физик фаразларга асосланган:
а) Биржинсли жисмнинг температурасини  u га орттириш учун унга юбориладиган иссиклик микдори куйидагига тенг,
с  V u, (9.1)
бунда V – жисм катталиги ,  - унинг зичлиги, с - нисбий иссиклик сигими.
б)  t вакт оралигида стерженнинг кундаланг кесимидан утадиган иссиклик микдори (иссиклик окими) , унинг кесим майдонига пропорционалдир. Кесимга ва  t вактга перпендикуляр булган иссиклик узгариш тезлиги
(9.2)
тенгдир, бундаги S – кундаланг кесим майдони, k - иссиклик ўтказувчанлик коэффициенти.
Стержненнинг x ва x +  x абсциисалар оркали кесилган оралиги учун иссиклик баланс тенгламасини тузайлик. (1.2) тенгламадан  t вакт оралигида х абсцисса оркали кираетган иссиклик микдори тенгдир. Агарда чексиз кичик хадларини ташласак x буйича x +  x нухтадаги хосиласи

тенг булади.шунинг учун x +  x кесимдан чикаетган иссиклик микдори

га тенг булади.  t вактда кираетган ва чикаетган иссиклик микдорларининг айирмасини олсак биз шу вактдаги караетган ораликдаги Q иссиклик микдорини хосил киламиз:

иккиечи томондан шу вакт оралигида иссиклик u  x  t га узгарганини курамиз (бунда хам кичик микдорларни ташлаб юборамиз). Шунинг учун (1.1) формуладан хосил булган иссиклик микдори
тенгдир ( V хажм S x га тенгдир).
Q учун олинган ифодаларни тенглаштириб ва умумий S  x  t . купайтувчига булиб куйидаги тенгламани хосил киламиз

(9.3)
, белгилаш киритиб, ташкаридан хеч бир богликликга эга булмаган биржинсли стержен учун асосий иссиклик утказувчанлик тенгламасини хосил киламиз:

(9.4)

  1. Энди бошлангиш ва чегаравий шартларни куришга утайлик. Иссиклик утказувчанлик тенгламаси учун бошлангич шарт деб t = 0 бошлангиш вактда стерженнинг хамма кисми учун

(9.5)
шарт берилган деб айтилади бунда берилган функция.
Чегаравий шарт деб стерженнинг учларида иссиклик алмашиши мумкин булган учларидаги шартга айтилади. Стержн учи х = 0 , охири эса х = l абсциссага эга булсин. Энг содда шартлардан бири стержен учлари узгармас иссиклик берилиб турадиган холатдир, бу эса куйидагича булади
(9.6)

бунда - берилган сонлардир.



Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish