Тизими; Руль механизми


Руль юритмаси кучайтиргичлари



Download 417,82 Kb.
Pdf ko'rish
bet4/5
Sana23.02.2022
Hajmi417,82 Kb.
#121065
1   2   3   4   5
Bog'liq
Shevrolet Malibu автомобилининг руль бошқармаси тавсифи

4.Руль юритмаси кучайтиргичлари 
Одаттда, оз ва ÿртача вазнли ÿтағон ҳамда оғир вазнли юк автомобиллари, 
шунинг дек кÿпчилик автобусларнинг руль юритмасига кучайтиргичлар 
ÿрнатилган. 
Бундай 
кучайтиргичлар 
автомобилни 
бошқаришни 
осонлаштириб, енгил ва қулай бурилишини таъминлайди. Шунингдек, 
кучайтиргичлар автомобиль нотекис йÿлда юрганда бошқарилувчи 
ғилдиракларнинг тебраниши натижасида вужудга келадиган турткиларни 
руль чамбарагига юмшатиб ÿтказиш вазифасини ҳам ÿтайди. Бундан 
ташқари, кучайтиргичлар автомобилнинг катта тезлигида унинг ҳаракат 
хавфсизлигини ҳам яхшилайди. Чунончи, шиналардан бирортаси тасодифан 
шикастланса (хусусан бошқарилувчи ғилдираклардан бири), автомобилнинг 
тÿғри йўналишини ва турғун ҳолатини сақлаб қолишга имкон яратади. 
Шунга кқра тезюрар юқори туркум таснифага карувчи енгил 


автомобилларнинг руль бошқармасига ҳам кучайтиргич Билан таъминланган. 
Кучайтиргичларни ҳаракатга келтирадиган юритма ҳар хил; гидравлик ва 
пневматик бÿлади. Гидравлик юритмали кучайтиргичлар ÿз навбатида руль 
механизми Билан бирга ёки алоҳида жойлаштирилиши мумкин. Масалан, 
ГАЗ-66 ва КАЗ-608 автомобилларида гидрокучайтиргичнинг тақсимлагичи 
ва гидравлик гидроцилиндри ҳамда руль механизми айрим-айрим жойлашган 
бÿлса, МАЗ-5335 ва КрАЗ-260 да гидроцилиндр ва тақсимлагич бита блокда 
яхлит, руль механизми эса улардан алоҳида жойлашган. Урал-4320 
автомобилида 
кучайтиргичнинг 
гидроцилиндри 
бирга 
жойлашган 
кучайтиргич тақсимлагичи ва руль механизмидан ажратилган ҳолда 
ÿрнатилган. ЗИЛ-130 ва КамАЗ автомобилларида гидрокучайтиргич –
тақсимлагич ва гидроцилиндр бевосита руль механизми ичида битта блокда 
жойлашган. ЗИЛ-130 автомобилнинг гидравлик кучайтигичини таҳлил қилиб 
чиқамиз (16.8-расм). 
Гидрокучайтиргичли руль механизми барча деталлари асосан картер 11 да 
яхлит қилиб жойлашган бÿлиб, винт 12 нинг резьбаларига шарчалар 13 
жойлаштирилган. Винт Билан гайка 14 поршань-рейка 10 бир-бири Билан 
туташган бÿлиб, руль сошкаси 24 нинг валида тишли сектор 23 бор. 
Шарчалар гайка 14 поршень-рейка 10 нинг ичида қÿзғалмайдиган қилиб 
қотирилган бÿлиб, поршень рейка 10 нинг пастки қисмидаги тишлари Билан 
сектор 23 нинг тишлари узунасига конус шаклида ишланган. Тишларнинг 
бундай шаклда қилиб ишланиши уларнинг аралашувини ростлашга қулайлик 
яратади, чунки рейка Билан секторнинг илашувидагиконусли тишлари бир-
бирига созловчи винт ёрдамида сурилса, тишлар орасидаги тирқиш ÿзгаради. 
Поршень-рейка картерининг цилиндри ичида жипс ҳаракатланиши учун унга 
кесик эластик чÿян ҳалқалар 22 кийгизилади. Шарикли гайка 8 винт бÿйлаб 
сурилганда руль валининг айланма ҳаракатига поршень рейканинг 
илгарилама ҳаракатига ÿзгаради. Шунга кÿра, поршень-рейканинг конусли 
тишлари сектор 23 нинг тишларига таъсир қилиб, у Билан бирга сошка 
валини ҳамда у Билан бириккан сошка 24 ни буради. Картер 11 нинг юқори 


қисмида жойлашган оралиқ қопқоққа гидрокучайтиргичнинг бошқариш 
клапани корпуси 16 жипс қилиб бирлашган. Бошқариш клапанининг 
золотниги 18 винтнинг тирак подшипниклари 15 ÿртасида ÿрнатилган. Тирак 
подшипниклар гайка 19 ёрдамида, тагига конуссимон пружиналанувчи 
шайба 20 қўйилган ҳолда қотирилган. Бошқариш клапани (золотник, тирак 
подшипниклар ва винт биргаликда) корпус 16 ичида ÿқ бÿйича ҳар икки 
томонга (ÿрта ҳолатда) 1 мм суриладиган қилиб ÿрнатилган. Руль чамбараги 
бурилганда золотникнинг ÿрта (беихтиёр) вазиятда туришини таъминлаш 
учун олтита реактив плунжерлар 21 пружиналри Билан бирга ÿрнатилган. 
Гидрокучайтиргичда мой босими двигателнинг чап ёнидаги паррак 29 ли 
насос 2 ёрдамида ҳосил қилинади. Насос 2 гидрокучайтиргичнинг бошқариш 
клапанига иккита шланг Билан уланган; булардан бири юқори босимли 
шланг бÿлиб, ундан кучайтиргичга мой юборилади, иккинчиси 6 эса пат 
босимли бўлиб, мой бу шланг орқали насосга қайтади. 

Download 417,82 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish