Тишли механизм схемаси


УсА=///Сд г) Шатун (2) учун бурчак тезлик кийматини хисоблаймиз. „



Download 4,35 Mb.
bet5/5
Sana28.04.2022
Hajmi4,35 Mb.
#587789
1   2   3   4   5
Bog'liq
33 33

УсА=///Сд
г) Шатун (2) учун бурчак тезлик кийматини хисоблаймиз.
, == у ел ^-1 •ИЛ, — , сек
I ас
д) Шатунни оний тезлик маркази аникланади. Бунинг учун кинематик
схемада тезлик режасидаги ДР ав учбурчакли шаклга ухшаш шакл
чизиб Р нукта (оний тезлик маркази) аникланади.
е) В нуктанинг тезлигини ухшашлик теоремасидан фойдаланиб
аниклаймиз.
ДАВС-Аавс ^А=^а; ^В==^в; ^С=^с
«
Икки учбурчакнинг тамонлари бир-бирига перпендикуляр холда булади.
Уутттатттлик теоремаси.
Бугин нукталарининг нисбий тезлик векторларидан тузилган тезлик режадаги шакл, механизмдаги шаклга ухшаш булиб, 90° га бурилган холда жойлашади. ж) В нуктанинг тезлигини хисоблаймиз
У,=///рВ (м/с)
Тезлик режасини хоссалари. а) К,утб (р) тезлиги 0 га тенг булган нуктадир. Тезлик кутби кузгалмас
нукталарни ифодалайди. Ь) Бугин нуктасининг абсолют тезлиги тезлик режасида кутбдан
бошланади. с) Нисбий тезлик векторлари кутбдан (я-) утмайди.
26
6-8
3. II тартибли1 синфли механизмларнинг тезланиш режаларини куриш бугинларни харакат турини тахлил килган холда бажарилади. Бунда абсолют, нисбий харакатларни бир-биридан ажратган холда вазифа бажарилади. а) Бугинни айланма харакати
Нотекис харакат, кривошип А уки атрофида харакат килсин.Бунда кривошипни бурчак тезланиши е\ ва бурчак тезлиги &>, маълум булса
а"^=щ1Ав'^=^1Ав'' аь=^аУ+(аУ еки а^а^а^
а^В нормал тезланиш бугинга параллел айланиш марказига караб, уринма а'*в тезланиш В нуктанинг траекториясига уринма (АВ га тик)
у
йуналади. Шаклдан: ^ЗУ^ ~,
Кривошип текис харакат килса, о) ^ = соп81, ^1=0. Демак, а'в = 0. Факат нормал й\ тезланиш хосил булади.
б) Илгариланма харакат. Бундай харакатни судралгични х-х текисликда харакати мисолида куриш мумкин:


о———




о———




0—————



-^





///////////







С нуктани а \ уринма тезланиши: ползунни харакат текислиги х-х га параллел йуналади.

с) Мураккаб харакат.
Ричагли механизмда шатун мураккаб харакатланади (илгариланма ва айланма). Фараз килаилик маълум вактда шатун ВС холатдан В^ холатга утсин. Бу мураккаб харакатни икки оддий харакатга ажратиш мумкин. Илгариланма В^С' параллел ВС га ва айланма - С нукта В атрофида айлансин.
' Шатунни илгариланма харакатида В ва С нукталарининг
тезланишлари бир-бирига тенг, яъни : а с = а в . Шатун В нукта атрофида нисбий нотекис айланма харакатланганида
а^^сь+^сь Икки харакатни бир вакда содир булишини назарга олсак:


сЬ<


сЬ

а= аь+а"ь+ а а1.! СВ;
сЬ

Шундай килиб шатунни мураккаб харакатида В нукта тезланиши
а^ маълум булса С нуктани тезланиш векторини аниклаш мумкин экан. 4. Юкоридаги тахлиллар асосида 4 бугинли ричагли механизмни тезланиш режасини курамиз. Бунда кривошип текис харакатлансин
(<У1=СОП51).
а) В нук,тани текис харакатида нормал тезланиш хосил булади:


аь=




аникланади:


,/ - ^ * м
/^а=——. ~2———
л о ^ мм





с) С нуктани тезланиши аникланади. Бунинг учун нукта икки бугинни харакати асосида каралади ва вектор тенгламалар системаси тузилади.
а.=аи+асв+асу
_ »_
ас^а.+агп+асп'
К-Д'
сд1
д) Учбурчакли шатунни Е нуктаси тезланиши ухшашлик теоремаси асосида аникланади, яъни ДАСЕ ~ Ласе. е) Бугинларни тезланишлари хисобланади:
28

Download 4,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish