Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

ТАШКИ МУ*ИТ ОМИЛЛАРИНИНГ 
ИНФЕКЦИОН ЖАРАЕННИНГ
КЕЛИБ ЧИКИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ
Организмнинг сову^ цотиши унинг купгина патоген ва шарт- 
ли патоген микроорганизмларга нисбатан чидамлилигини су- 
сайтиради.
Масалан, сову^ ^аво ва намликнинг биргаликдаги таъсири 
нафас йули шиллиц цаватининг чидамлилигини сусайтиради, бу 
эса касалликни келтириб чикаради.
Ортицча иссицлаш — узо^ ва^т ва кучли ^уёш нури таъсири, 
ионловчи радиациянииг ю^ори микдори, касб зарарликлари 
(иссиц цёхлардаги юцори ^ароратдан нурланиш, кимёвий мод-
www.ziyouz.com kutubxonasi


далардан За,\арланиш, кислород етишмаслиги, жисмоний ва 
ajyiHft толициш ва б.) инфекцион касалликларнинг келиб чи- 
кишига сабаб булади. Шу билан бирга ёмон санитария-гигие- 
ник шароит, ти^илинч яшаш, санитарияга хилоф шароит, ма- 
даний савиянинг пастлиги кУзратУвцини доимо айланиб юри- 
шига кулай шароит тугдиради, бундай вазиятда осонгина янги 
касаллнклар келиб чицади.
Шундай цилиб, микроорганизмлар вирулентлиги, макроор- 
ганизм холати ва ташки мухит омилларининг муносабати ин­
фекцион жараённинг келиб чи^иши ва кечиш характерини 
аннцлайди. 
,
ИНФЕКЦИЯНИНГ ТАРКАЛИШ МЕХАНИЗМИ
Инфекция кузгатувчиларини таркатувчи манба одам ёки хай- 
feoH 
хисобланади. Касал одам ёки хайвон инфекция таркалиши- 
да асосий роли уйнайди, бемор чи^индилари (нажас, сийдик, 
балгам ва хоказо) да микроблар жуда куп булади. Тузалаётган 
даврдаги бемор (реконвалесцент), соглом бактерия ташувчилар 
хам инфекция манбаи хисобланади.
Инфекция манбаининг характерига кура барча инфекцион 
касаллнклар икки гурухга булинади: инфекция манбаи одам 
хисобланса, 
антропоноз инфекция
инфекция манбаи хайвон 
хисобланса, 
зооноз инфекция
дейилади.
Инфекциянинг таркалиш механизми турличадир. Х^ар бир 
турдаги микроорганизм учун бемор организмида (ёки бактерия 
ташувчи организмида) маълум жойда жойлашиши аникланган. 
Одамдан инфекция утиш йуллари жуда хилма-хнл булиши 
мумкин.
1. 
А л и м е н т а р йул о р к а л и — кУ3ратУвчилар ичак 
ажратмаси билан ташки мухитга тушадп ва озик-овкатлар мана 
шундай кузгатувчилар билан ифлосланади, бу озик-овкатларни 
одам истеъмол килиши натижасида унга касаллик кщади. Ма­
салан, ич терлама, дизентерия ва хоказо.
2 Д аво о р к а л и, яъни хаво-томчи йули оркали — бемор 
организмида 
кУзратУвчи 
нафас йулида жойлашади ва у аксир- 
ганда, йуталганда ва гаплашганда ташки мухитга чи^аради. 
Масалан, бурма, кукйутал, грипп ва бошкалар. Бундан таш^а- 
ри, хаво чанги оркали хам ю^ади, яъни чанг билан хавога ку- 
тарилиши, хайвон жуни кайта ишланаётган ва^тларда хавога 
утади. Масалан, сил, куйдирги, туляремия ва хоказо.
3. С у в о р к а л и — организмдан ажратган нажас, сийдик 
таркибидаги кузгатувчилар сувга тушади. Масалан, вабо, дизен­
терия, ич терлама.
4. К о н т а к т йул 
о р к а л и — яъни тугридан-тугри бе­
мор билан ало^ага утганда, масалан, захм, сузак, СПИД ва 
Оош^алар. Бундан ташкари, бемернинг теварак-атрофидаги нар- 
салар (мебел, идиш-товок, кийим-кечак, уйинчок ва хоказо) ор- 
^али юкади. Масалан, гепатит, бугма, грипп.
www.ziyouz.com kutubxonasi


5. f р а н с к й с с и в йул била н — кон сурувчи xaiiiapof- 
лар 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish