Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


ПАТОГЕН М И К Р О О Р Г А Н И З М Л А Р Т А Ъ Р И Ф И



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

ПАТОГЕН М И К Р О О Р Г А Н И З М Л А Р Т А Ъ Р И Ф И
Микроорганизмларнинг макроорганизмларда патологик жа- 
раённи яъни касалликни келтириб чикариш хусусиятига пато­
генлик дейилади (лотинча 
pathos 
— укубат, 
qenos 
— турилиш). 
Бу хусусияти булган микроорганизмларни патоген микроорга­
низмлар дейилади. Патогенлик бу генга шартлаб куйилган тур 
хусусиятдир.
Купгина патоген микроорганизмлар спецификлик хоссасига 
эга, яъни шу турдаги микроорганизмлар узига хос касаллик­
ларни келтириб чицаради, масалан, вабони — вабо вибрионы,
скакни — гонококк ва б.
Битта турга кирувчи у ёки бу штаммлар турли хил патоло­
гик таъсир этиши мумкин. Патогенлик таъсирининг улчов бир­
лиги вирулентлик дейилади.
Вирулентлик микроорганизмларнинг барча хоссалари каби
www.ziyouz.com kutubxonasi


узгариши мумкин. Бу узгаришлар фенотипик характерга эга 
оулиб, хужайра генипннг бузилнши натижаси хисобланади, 
бунда улар наслдан-наслга утади. Вирулентликнинг сусайиши- 
ни юзага келтирувчи фенотипик узгаришлар, микроорганизм­
лар ноцулай шароитга тушганида масалан, уларга турли хил 
физикавий ва кимёвий омиллар таъсир зтганда хосил булади. 
Бу узгаришлар микроорганизмлар кулай шароитга тушганда 
кайта тикланади, вирулентлик яна ортади. Вирулентликнинг 
барцарор пасайиши узок вацт турли хил моддалар таъсир эт* 
ганда юзага келиши мумкин. Кальмет ва Герен сил бактерия- 
ларидан тирик вакцина Б Ц Ж ни олди. Олимлар 13 йил культу­
рани буца ут сую^лиги цушилган озика мухитга экдилар. Бун­
да сафрога юцори чидамли авирулент бактерия хужайраси се- 
лекцияда (танлаш) катта урин эгаллади. Бошлангич культура- 
л'арда улар мицдори куп эмасди (уларнинг популяциядаги хос­
салари куринмади). Микроорганизмларга сезгир хайвонларда 
пассажлаш оркали вирулентликни ошириш мумкин булди. Бун­
да селекцияда вирулентликнинг асосий популяцияси алохида 
урин тутади.
Микроорганизмларнинг вирулентлиги 
уларнинг адгезияга 
(ёпишищ), колонизация (купайишга), инвазия (туцималарга 
микроорганизм кириши) ва фагоцитозни тухтатиш цобилиятига 
боглиц.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish