Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

МУТАЦИОН УЗГАРУВЧАНЛИК
Мутацион узгарувчанлик мутация ва генотипик рекомбина­
ция натижасида хосил булиши мумкин.
Мутация (лотинча mutatio — узгариш) — бу генлар тузи­
лиши узгаришининг наслдан-наслга узатилишидир.
Айрим мутациялар генларнинг йирик цисми чукиши ва кис- 
ман узгариши билан кузатилади — бундай мутация такрорлан- 
майди.
Майда мутация ДНК асосининг алохида цушилиши ёки ту- 
шиб цолиши билан боглиц. Бунда бактерия хусусиятлари ^ис- 
ман узгаради. Бундай узгарган бактериялар уз хрлатига 
тулщ
цайтиши мумкин.
Хусусияти узгарган бактериялар — мутантлар дейилади.
Мутантларни юзага келтирувчи омиллар мутагенлар дейи­
лади. Бактерияларнинг мутациялари спонтан ва индукциялан- 
ган мутацияларга булинади.
Снонтан мутация назорат цилиб булмайдиган омиллар таъ­
сирида хосил булади. Индукцияланган мутация микрооргани­
змларни махсус мутагенлар (кимёвий моддалар, нурлар, харо­
рат ва бошкалар) билан цайта ишлаши натижасида х°сил бу­
лади.
Бактерияларнинг мутацияси натижасида цуйидагилар куза­
тилади а) морфологик хоссаларининг узгариши, б) кул-ьтирал 
хоссасининг узгариши, в) микроорганизмларда доривор ма,у 
сулотларга нисбатан чидамлилигини хосил булиши, г) Протей- 
лар аминокислоталарни синтезлаши углевод ва бопща озик мод­
далардан фойдаланиш, касаллик тугдириш хоссаси ва бошца- 
ларни кучсизлантиради.
Генотипик реком бинация. Т рансф орм ация, 
^ужайраларнинг 
бошца хужайралар Д НК сини трансформация жараёнида узи­
га цабул цилиш хусусияти омилкорлик (компонентлар) дейи­
лади.
Омилкорлик х°лати купинча логарифмик купайиш фазасига 
тугри келади.
Трансдукция — бу генетик маълумотнинг' (ДНК) 
донор 
бактериясидан реципиент бактерияга бактериофаг иштирокида 
кучирилишидир. Бундай хоссага асосан муътадил фаглар эга. 
Улар бактерия хужайрасида купайиб уз Д Н К таркибига, бак­
терия ДНК сини цисман киритади ва уни реципиентга беради. 
Трансдукциянинг учта типи фарц цилинади — умумий, махсус 
ва абортив (чала).
www.ziyouz.com kutubxonasi


1. Умумий трансдукцияда бактерия хромйСомаларининг турли 
^исмларида жойлашган турли хил генларни хосил цилиш, 
доривор махсулотларга ва боищаларга чидамлилигини ошн- 
риш хусусияти узгариши мумкин.
2. Махсус трансдукция — бу бактерия хромосомаларининг 
махсус ^исмларида жойлашган фацат айрим махсус генлар­
ни фаглар орцали узатилишидир. Бу лолларда фацат маъ­
лум белгилар ва хусусиятлар узатиллади.
•3. Абортив (чала) трансдукция — донор хромосомасининг цан- 
дайдир битта булагининг фаглар орхали узатилишидир. Бу 
булакча реципиент хужайранинг хромосомасига кирмайди, 
балки цитоплазмасида айланиб юради. Реципиент хужай- 
ра булганида бу булакча фа^ат битта ^из хужайрага ^тади, 
иккинчи хужайрага реципиентнинг ^згармаган хромосомаси 
Нолади.
Трансдукция фаглар ёрдамида хУжайрэдан боцща хУжай- 
рага, токсин, спора, хивчинлар, 
1
$шимча ферментлар 
х °сил 
килиши, доривор махсулотларга чидамлилигини ошириш ва 
бош^а хоссаларни утказиши мумкин.
Конъюгация — бу генетик материалларнинг бир 
хУжа*Фа‘ 
дан бошца хУжайрага контактда булгандагина утишидир. Ге­
нетик материалларни узатувчи хужайраларни донор дейилади, 
генетик материалларни цабул ^илувчиларни реципиентлар де­
йилади. Бу жараён бир томонлама характерга эга — донор 
Хужайрадан реципиент хужайрага утади.
Донор бактерия F+ (эркак), реципиент F— (аёл) деб бел- 
гиланади. F+ ва F— 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish