тМлади. Бу кимёвий моддалар касаллик цузгатувчига специфик
таъсир курсатиш одам хужайра ва туцимасига таъсир этмас-
лик хоссасига эга. Кимётерапияниыг илмий асослари П. Эрлих
томонидан таърифланган. У биринчи булиб маргимуш (мишьяк)
са^ловчи сальварсан ва неосальварсан препаратларини кашф
килади. Бир неча ун йиллар давомида бу препаратлар билан
захм касаллигини даволаб келади.
Кимёпрофилактика деб юкумли касалликларнинг олдини
олишда кимёвий препаратлар ^улланилишига айтилади. Кимё
терапевтик препаратларнинг касаллик кузгатувчисига таъсир
этишининг асоси уларнинг микроорганизм
метаболизми учун
керак булган цатор моддаларга: аминокислоталар, витаминлар,
ферментлар ва бош^аларга, кимётерапевтик препаратларнинг
молекула тузилишининг ухшашлигидадир. Бунда бактерия XV-
жайраси узига керакли компонентларни суриш урнига препа
ратни суради ва бу препарат уз таъсирини курсатади. Х>ужай~
радаги керакли системаларнинг бузнлиши натижасида у нобуд
булади (бактерицид таъсир), таъсир этиш кучи камрок булса,
бактериостатик таъсир курсатилади.
Сульфаниламид препаратларнинг (стрептоцид, норсульфа-
зол, сульфадимезин ва б.) кашф цилиниши кимётерапия ри-
вожланишининг асосий босцичларидан бири булиб ^исоблана-
ди. Улар ангина, йирингли
яллигланиш инфекцияларини, ичак
касалликларини даволашда яхши натижа беради. Сил касал-
лигига карши курашишда синтетик кимётерапевтик препарат-
лардан ПАСК (параминосалицилат кислота), тибон, фтивазид
ва бошкалар катта ёрдам берди. Х^озирги вактда вируслар ва
усмаларга карши кимёвий препаратлар ишлаб чикилмокда ва
кулланилмокда. Биологик келиб чи^ишига эга булган кимёте
рапевтик препаратлардан антибиотиклар катта ахамиятга эга.
Шунингдек, кимётерапевтик препаратлар салбий таъсир кур
сатиш хоссасига хам эга. Улар маълум моддалар алмашинуви
занжирига таъсир курсатиб, микроб хужайраси каторида одам
^ужайрасига хам таъсир курсатиши мумкин. Кимёпрепаратлар
Оилан даволаниш натижасида одам организмида цушимча таъ
сир курсатадиган оралик махсулотлар
куп микдорда тупланиб
колади. Кимётерапевтик препаратларни куллаш натижасида
одам организмида кон таркибининг узгариши, ,\ужайраларнинг
мутацияси ва бошка функционал бузилиш ходисалари вужудга
келганлиги курсатиб утилган.
9-боб. МИКРООРГАНИЗМЛАР ГЕНЕТИКАСИ
Тирик организмлар авлодларининг маълум белгиларини сак-
лаб колиш хусусиятига ирсият дейилади.
Ирсиятни Урганиш жараёнида аникланишича, ^ар бир ке-
йннги авлод турли хил омиллар таъсирида олдинги авлоддан
www.ziyouz.com kutubxonasi
фарцловчи белгиларини ка^ул килиши мумкин. Бу
хусусиятга
узгарувчанлик дейилади. Шундай килиб, ирсият ва узгарувчан-
лик бир-бирига чамбарчас боглиц.
Тирик организмларнинг ирсият ва узгарувчанлигини урга-
надиган фан генетика дейилади (грекча qenos — тугилиш).
XIX асрда Ч. Дарвин мавжуд булган барча тирик органи-
змлар баъзи шакллардан, узгариш йули натижасида юзага кел-
ганлигини исботлаб берган, наслдан-наслга узатиш натижасида
Хосил
булган бу узгаришлар эволюцион жараённинг асоси бу
либ хисобланади. Ч. Дарвиннинг бу
назарияси юкори бахолан-
ди. Бу назария XIX асрдаги энг катта ихтиролардан бири хи
собланади.
Мураккаб тузилишга эга булган организмдаги ирсиятни
урганиш, уларнинг узок '\аёт кечириши ва куплаб наел к °лДИ-
риши сабабли купгина кийинчиликларни юзага келтирди.
Буларни урганиш учун микроорганизмлар кулай объект бу
либ хисобланади, чунки улар кам яшайди ва тез булиниб ку
паяди хамда куплаб наел к0ЛДиРиш хусусиятига эга. Бундан
ташкари, уларда намоён буладиган морфологик узгаришларни
микроскоп ёрдамида бемалол урганиш мумкин. Микрооргани
змлар биокимёвий жихатдан фаол булиб, буни махсус озика
мухитларидан фойдаланган холда урганиш мумкин.
Микроорганизмлар турли хил омиллар (харорат, ультра
бинафша ва рентген нурлари ва б.) таъсирида уз хоссасинн
узгартириш хусусияти, ирсият ва
узгарувчанликни урганишда
улардан модель сифатида кенг фойдаланишга имкон яратди.
Генетик текширишларнинг биринчи объекта ичак таёкчаси
булган, у лаборатория шароитида яхши усади. Шунингдек, бу
бактерияларнинг морфологик, культурал, биокимёвий хусусият-
лари яхши урганилганлиги катта ахамиятга эга булди. Кейин-
чалик генетикани урганишда бошка бактериялар ва вируслар
объект вазифасини бажарди.
Микроорганизмлар генетикасини урганишда шу нарса
аник-
ландики, уларда генетик маълумотни ташувчи ролини ДНК
(айрим вирусларда РНК) уйнайди.
Бактерияларда ДНК молекуласи
иккита ипдан ташкил топ
ган, уларнинг хар бири бир-бири билан буралиб кетган. Хужаи-
ралар булинаётганда бурамали ипчалар икки марта ортади —
Хар бир ип янги ипча
Do'stlaringiz bilan baham: