Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Текшириш материалнни терига 
ю бориш дан олДин албатта 
хайвон жуни олиб ташланиши лозим. Сунгра тери спирт ёкийод- 
нинг спиртли эритмаси билан яхш илаб артилади ва зарарл овчи  
материал юборилади.
Те ри ост и г а. ^уёнларнинг елка кисми, денгиз чучкача- 
ларининг к°Рин ёки 
бщпн
териси остига, сичкон ва каламуш- 
ларнинг елка цисми териси остига юборилади. Танланган кисм- 
даги тери икки бармок билан ушлаб олиниб, бир оз юкори ку- 
тарилади, буклама марказига текшириш материали юборилади.
Те р и и ч и г а — бу усулдан аллергик синамаларни куйиш- 
да кенг фойдаланилади. Курсаткич ва катта бармоцлар ёрда­
мида тери таранглаштирилади ва игнанинг кесилган кисми юко- 
рига бурчак ^осил килиб киритилади. Дори юборилган жойда 
бир оз шиш ^осил булади ва у тез таркаб кетади.
1 ери у с т и г а материал томизилиб тери махсус кесувчн 
ускуна билан киркнлади.
М у ш а к о р а с и г а юбориш. Текширилаётган материал 
сон мускули орасига юборилади. Бунинг учун чап ^лнинг кур­
саткич ва бош бармори билан мускул ушланади ва унг к\’л би­
лан бурчак остида игна киритилади.
Кнорин б у ш л и р и г а юбориш. Бунда ^айвоннинг боши 
пастга ^илиб ушланади (ички аъзолар диафрагмага я^инлаши- 
ши учун). Игна цориннинг пастки киемига киритилади, урта 
чизирдан бир оз чекланиш лозим, бу ичакни зарарланишдан 
са^лайди.
В е н а и ч и г а ю б о р и ш . Бунда хайвон турига цараб вена 
танланади: куёнларнинг кулоц венасига, сичкон ва каламушлар- 
нинг дум венасига, денгиз чучкачасининг юрагига юборилади, 
чунки уларнинг венасига тушио ва уни топиб булмайди. Денгиз 
чучкачасининг юрагига дори юбориш учун аввал бармок ёрда­
мида ураётган юрак топилади, сунгра ковурра орасидан юрак- 
ка игна киритилади. Игна юракка кирганда шприцда кон ку­
ринади, шунда текириш материалнни юбориш мумкин булади. 
Вена ва юракка материал юборилаётганда шприцда ^аво бул- 
маслиги керак.
Да з м ц и л и ш а ъ з о с и г а юбориш. Бунинг бир кан- 
ча усуллари бор. Масалан, текшириш материали озик*овкатга 
аралаштириб едирилиши, зонд ёрдамида юборилиши мумкин.
Н а ф а с й у л и о р к а л и юб о риш. Текшириш материали 
шприц ёрдамида бурун бушлирига юборилади. Эфирга намлан­
ган пахта хайвонга хидлатилади, бунда хайвон чукур-чуцур на­
фас олади ва бурунга томизилган материални ^ам нафас йули- 
га киритади.
Иккинчи усулда ^айвон осмонга каратиб ётказилади ва тек­
шириш материали пипеткада унинг бурун бушлирига томизи­
лади.
К у з ш и л л и ^ п а р д а с и г а юбориш. Биринчи усулда 
куз говори очилиб пипеткада текшириш материали томизилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Иккинчи усулда игна ёрдамида конъюнктива остига материал 
юборилади. Учинчи усулда куз мугуз пардаси цир^илиб, тек­
шириш материали шу ^ирцилган жойга юборилади.
ЛАБОРАТОРИЯ ХАЙВОНЛАРИ НИ ЁРИШ
Улган хайвонларни ёриб урганиш — хайвон организмидаги 
узгаришларнинг хусусияти кузгатувчининг организмда тарца- 
лиши, унинг жойлашиши ва бактериологик текширишлар улим 
сабабларини ани^лашга ёрдам беради. Айрим ^оллаРДа касал- 
ланиб улмаган хайвонларни узимиз улдиришимизга тугри кела­
ди, бунинг бир нечта усуллари мавжуд. Энг куп цулланиладиган 
усуллардан бири хайвонни огзи яхши ёпиладиган идишга солиш 
ва унга эфир ёки хлороформга намланган пахта ташлашдир. 
Шунда хайвон бир неча дацица ичида нобуд булади. Бундан 
ташкари, яна цуйидаги усуллар хам кулланилади. Сичкон, ва 
м-айда ^айвонларнинг боши кесиб ташланади, цуёнларнинг юра- 
ги ёки венасига хаво юборилиб, эмболия хосил ^илинади.
ё
р и ш . Дайвонларни ёриш алохида хоналарда махсус стол- 
ларда олиб борилади. Столда хайвонни ёриш учун барча стерил 
асбоблар: цайчи, скальпел, пинцет, шприц игнаси билан, спирт- 
лампаси, спирт, пахта, пахта тампон, бактериологик цовузло^, 
пипетка, буюм ойначалари, Петри косачаси ва пробиркаларда 
озика мухити (ози^а мухити кузгатувчининг турига цараб тан- 
ладади) ва бошцалар булиши лозим.
Тажриба бошланишидан олдин тана ёрилиб, ундаги узгариш­
ларнинг барчаси баённомалаштирилиши лозим. Баённомада 
Хайвоннинг тури, тартиб номери, зарарлаш ёки ёриш вацти, тек­
шириш материали, хайвоннинг нобуд булган вацти, кузатилган- 
даги узгаришлар ва бошкалар ёзилади.
Ериш бир цанча босцичларда олиб борилади: 1) хайвонни 
фиксациялаш, 2) ташци куринишини кузатиш, 3) ёриш ва кук- 
рак цафасини кузатиш, 4) цорин бушлигини ёриш ва кузатиш.
Ф и к с а ц и я . Дайвон цорни юкорига килиб ётцизилади, 
оёклари турт томондаги халца ёки илгичга махкамланади ва 
тортилади.
Т а ш к и к у р и н и ш и ;н и к у з а т и ш . Дезинфекцияловчи 
моддага намланган пахта билан хайвоннинг танаси артилади. 
Тсрииинг куриниши кузатилади ва циндан иягигача урта чизик 
буйича ёрилади. Бунинг учун цулланиладиган асбоблар арти­
лади, ёндирилади ва алмаштириб турилади. Пинцет ёрдамида 
тери ушланиб, скальпел билан киркиб тери ости клетчаткаси- 
дан ажратилади. Тери, култик ости на чот безлари, тери ости 
ёглари, томирларининг кенгайганлиги, ^он цуйилишлар, йиринг­
ли учоклар ва бошкалар белгиланади. Агар узгаришлар булса, 
суртма тайерланади р/а махсус озика мухитига экилади.
К у к р а к ц а ф а с и н и ёриш. Кукрак суяги икки томон^
www.ziyouz.com kutubxonasi


дан i^oBypFa уланган тораи буйича кесилади ва кукрак суяги 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish