Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet273/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   269   270   271   272   273   274   275   276   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

морфологияси. 
Грипп вирусининг тузилиши мураккаб. Унинг 
таркибига битта Р Н К ипчаси киради ва у нуклеокапсид,. спи- 
ралсимон ва липидуглевод протеинли (ёг, углевод, оцсйл) цо- 
бик билан химояланган. Капсомерларининг мицдори тулик; аниц- 
ланмаган. Вирусни асосан 
сферик шакли, 
камроц х °л л а р д а
ипсимон шакллари хам учраб туради. Р Н К хужайин туцимасн 
ядросида синтезланади. Вируснинг оцсили эса цитоплазмада 
синтезланади. Вирус таркиби тукима ^обигига яцин холда та ш ­
кил топган.
Культурал хоссаси. Грипп вируси товук эмбрйонининг амнио- 
тик ва аллантоис кобирида яхши ривожланади. Бундан т а ш к а ­
ри, маймун буйрак тукимаси кульгурасида ва одам эмбрионида 
яхши ривожланади.
Антигенлик тузилиши. 
Грипп 
вируси 

— 
антигенини 
саклайди, комплемент богланиш реакциясида 
улар 
А, В, С 
турларига булинади. А—вирусида яна 2 та антиген— гемагглю- 
тинин ва нейраминидаза антигенлари аникланган. Гемагглю- 
тинин 4 та (Н0, Н ь Н2, Н 3), нейраминидаза 
2 та (Ni ва N2) 
Хисобланади. В — тур вируси чидамли, С — тур вируси энг чи­
дамли хисобланади.
Грипп вируси у3 таркибида кичик турларини саклайди.
Чидамлилиги. 
65° харорат таъсирида 5— 10 д а^и ^ад а, 50°С 
таъсирида бир неча дакицада нобуд булади. 
Уй хароратнда 
бир неча дакикадан сунг инактивацияланади. Кислота, ишцор, 
эфир, дезинфекцияловчи моддалар таъсирида тез нобуд б ула­
ди. УБН (ультрабинафша нур) таъсирига сезгир.
Инфекция манбаи. Касал одам, инфекция манбаи 
х;исобла- 
нади.
Таркалиш йули. Х>аво-томчи (гаплашганда, аксирганда, йутал- 
ганда) йули оркали таркалади.
Патогенези. Вирус юкори нафас йули шиллик пардалари 
оркали кириб, унинг эпителиал хужайраларига киради ва кон­
га сурилади интоксикацияни келтириб чикаради. Вируслар 
шиллиц каватдаги тукималарни нобуд цилади. Бу эса бошка 
микробларни хам организмга кириб касаллик келтириб чика- 
ришига сабабчи булади (масалан, зотилжам, бронхит ва б.).
Бундан ташкари у сил касаллигини келиб чин^ишига 
хам 
кулай шароит яратиб беради. Касалликдан сунг типоспецифик 
иммунитет юзага келади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   269   270   271   272   273   274   275   276   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish