Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet270/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   266   267   268   269   270   271   272   273   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Микроскопик текшириш. 
Айрим вирусли инфекцияларда 
ор­
ганизм хужайра цитоплазмаси ёки ядросида махсус хужайра 
ичидаги таначалар, яъни киритмалар (цутуришда Б абеш — Нег- 
ри, чечакда Гварниер таначалари) кузатилади ва бу хол диаг­
ностикада катта ахамиятга эга. Вирус булаклари ва тан ач а— 
киритмаларни сунъий равишда, махсус усулларда ишлов бе- 
риш ёрдамида катталаштириб микроскоп иммерсион система- 
сида Урганилади. Майда вирионлар 
эса электрон микроскоп 
остида кузатилади. Хужайра ичидаги киритмалар хацида тур­
лича ну^таи н азарлар мавжуд. Айрим олимлар уларни вирус­
ларнинг тУпланиши натижаси десалар, бошЦалари вирусни ХУ- 
жайра ичига кириши натижасида хосил булган реакция нати- 
жасидир деб хисоблайдилар.
Вирусларнинг чидамлилиги. 
Купгина вируслар юцори ха ­
рорат таъсирида парчаланадн. Лекин, айрим вируслар, м ас а ­
лан, гепатит вируси юцори хароратга чидамлидир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Паст ^ароратга вируслар сезувчан эмас. К,уёшнинг ультра­
бинафша нурлари вирусларга парчаловчи таъсир . курсатади. 
К,уёшнинг таркок нурлари эса уларга камрок таъсир курсата­
ди. Вируслар глицеринга чидамли булиб, бу уларни глицерин- 
да узок вакт са^ланишига имкон яратади. Улар антибиотикка 
чидамли (вирусларни культивация цилишда уларни цушимча 
микрофлорадан озод цилиш учун антибиотиклар билан ишлов 
берилади).
Иищор, кислота ва дезинфекцияловчи моддалар вирусларга 
з^алокатли таъсир курсатади. Лекин, айрим вируслар ф орма­
лин таъсирида парчаланса ^ам иммуногенлик хоссасини сац- 
лаб к°лади. Бу вазият вакциналар олишда формалиндан фой- 
даланишга имкон беради (кутуришга карши вакцина).
Патогенлиги. Айрим вирусларга сезувчан хайвонлар катта 
доирани ташкил этади. Масалан, кутуриш вирусига куп хай­
вонлар сезувчан булади. Айрим вируслар эса ф а^ ат битта тур 
^айвонни зарарлайди. Масалан, ит тоун вируси ф акат итларни 
зарарлайди. Шундай вируслар борки, ^айвонлар уларга уму- 
ман сезувчан эмас (масалан, кизамик вируси).
ВИРУСЛАРНИНГ ТАШЦИ МУХИТГА ЧИЦИШИ ВА 
ТАРЦАЛИШИ
Бемор организмидан полиомиелит вируси ва бошка энтеро- 
вируслар н аж ас билан, кутуриш вируси сулак билан, грипп ви­
руси ва бош калар нафас шиллик пардалари оркали таищарига 
чикади.
Вируслар ^аво-томчи. (грипп, чечак), алиментар (гепатит, 
полиомиелит), билвосита контакт (кутуриш), трансмиссив (эн­
цефалит) йуллар билан таркалади.,

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   266   267   268   269   270   271   272   273   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish