Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet265/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   261   262   263   264   265   266   267   268   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Назорат учун саволлар

1. Эпидемик ва эндемик тошмали 
тифни* ф а р ^ л а ш д а
цандай серологик реакциялардан фойдаланилади?
www.ziyouz.com kutubxonasi


2. Эпидемик тошмали тифни Брилл касаллигидан фарг\~ 
лашда цандай серологик реакциядан фойдаланила­
ди?
42-боб. КУ ИСИТМА КУЗРАТУВЧИСИ
Ку-иситма — уткир инфекцион касалликдио. XIX аернинг 
30-йилларида у Австралияда (ингглиз сузидан олинган query
— ноани^) биринчи булиб аникланган.
1939 йили Р. Бернет томонидан бемор ь^онидан цузгатувчи 
ажратиб олинган ва фарцлаш ишлари олиб борилган. Шунинг 
учун унинг номи билан Бернет риккетсиялари деб юритилади. 
1948 йили Россияда хам бу риккетсиялар аникланган.
Ку-иситма кузгатувчиси Coxiella авлодига киритилади.
Морфологияси. С. burnetti майда полиморф микроорганизм 
булиб, таёкчасимон, шам алангасига ухшаш, 0,3—0,8 мкм ка т­
таликда, сферик шаклдагиси 0,3—0,5 мкм, Грам манфий буя­
лади; Здродовский усулида буялганда цизил рангга буялади.
Культурал хоссаси. Бернет риккетсияси тов\ч\ эмбрионининг 
сарицлик цопчасида яхши 
ривожланади. Улар учун оптимал 
харорат 35°С хисобланади. Хужайин хужайрасида 
реккетсия- 
лар вакуолаларда ривожланади, яъни пилакчалар хосил цилади
Ферментатив хоссаси. Намоён булмайди.
Токсигенлиги. Захарли моддаси ашнутанмаган, лекин рик­
кетсиялар узида аллерген саклайди.
Антигенлиги. Бернет риккетсияси 
иккита — 

ва 
II 
фаза 
антигенларини саклайди. I ф аза антигени юзаки жойлашган, 
полисахарид табиатли, II фаза антигени эса 
хУж а #Ра ичида 
сакланади, кимёвий таркиби хали тулик урганилмаган. Бернет 
риккетсияси товуц эмбрионида устирилганида I ф аза антигени 
й^цолади. Бернет риккетсияси денгиз чуч^ачасига юборилган­
да унинг бу хоссаси тикланади.
Чидамлилиги. Бернет риккетсиялари таш^и мухитга анча 
чидамли. 80—90°С харорат таъсирида улар 30 дацйцадан сунг 
нобуд булади. Сут 
пастеризация цилинганда 
улар улмайди. 
Улар сут ма^сулотлари — цатиц, сузма, сариёгда узоц ва^т, 
ультрабинафша 
нурлар таъсирида 
1,5 соатгача 
сацланади. 
Паст хароратда, айникса музли шароитда, бир неча ойлаб, сте­
рил сувда 3—4 ойгача сацланади. Бернет 
риккетсиялари ош- 
цозон ширасига, 5% ли формалин эритмасига ва 1% ли фенол 
таъсирига анча чидамли.
Патогенлиги. Табиий шароитда Бернет риккетсиялари сигир, 
эчки, цуй, ит, от, кемирувчилар, парранда ва каналарда аниц- 
ланади. Хайвонларда касаллик иситма тутиши билан тавсиф- 
ланади. Уларда касаллик купинча сурункали ш аклларда ^та- 
ди. Риккетсиялар сут, сийдик ва н аж ас билан таш^и мухитга 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   261   262   263   264   265   266   267   268   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish