Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet264/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   260   261   262   263   264   265   266   267   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

)(айвонларнинг сезувчанлиги. 
Эндемик тошмали тиф билан 
кемирувчилар, асосан, сичконлар ва каламушлар касалланади. 
Лаборатория хайвонларидан 
денгиз чуч^ачалари 
сезувчан. 
Материал уларнинг корин бушлирига юборилганда периорхит 
юзага келади.
Инфекция манбаи. 
Эндемик тошмали тиф — зооноз инфек- 
циядир. Табиатда инфекция манбаи булиб каламушлар ва сич- 
конлар хисобланади.
Таркалиш йуллари. 
Трансмиссив, алиментар, билвосита кон­
такт йуллари оркали таркалади. Ташувчиси булиб каламуш ва 
каналар хисобланади.
Патогенези. 
Эндемик 
тошмали тиф 
цонли инфекциядир. 
Унинг патогенези эпидемик тошмали тифникига 
ухшашДиР- 
Клиник белгилари ва касаллик анча енгил 
утади. Касаллик 
иситма ва тошма тошиш билан тавсифланади. Касаллик энде­
мик характерга эга.
Иммунитети. 
Касалликдан сунг муста^кам антимикроб ва 
антитоксик иммунитет хосил булади.
Профилактикаси. 
Кемирувчиларга царши курашиш ва са- 
нитар-гигиеник шароитларни яхшилашдан иборатдир. Махсус 
профилактикаси максадида улик Музер риккетсиясини саклов- 
чи вакцинадан фойдаланилади.
Давоси. 
Тетрациклин каторига тегишли антибиотиклар билан 
даволанади,
Назорат учун саволлар
?
1. Эндемик тошмали тифнинг инфекция манбаи ва та р ­
калиш йулинн биласизми?
2. Эндемик тошмали тиф касаллигини 
олдини олиш 
максадида ^андай ишлар олиб борилади?
ЭПИДЕМИК ВА ЭНДЕМИК ТОШМАЛИ ТИФ 
ДИАГНОСТИКАСИ
Т Е К Ш И РИ Ш М А Т ЕРИ А Л И , Т ЕК Ш И РИ Ш У СУЛАРИ .
1\он. 
1. Серологик. а) Комплемент
богланиш реакцияси. б) агглю­
тинация реакцияси. в) бево- 
сита гемагглютинация реак­
цияси. г) токсинларни нейтрал- 
лаш реакцияси. 
д) иммуно- 
люминесцент усул ^улланила- 
ди.
Бемор венасидан 5—7 мл к;он 
2. Биологик усул. 
стерил пробиркага олинади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Комплемент богланиш реакцияси. 
Бемордан олинган кон- 
нинг зардоби ажратиб олинади, параллел ,\олда 2 та антиген
— Провацек ва Музер риккетсиялари билан реакция куйилади. 
Бу реакция эпидемик ва эндемик тошмали тифни ф арцлаш да 
кулланилади. Умумий схема асосида бемор ^он зардоби 1:10 
дан 1:640 гача суюлтирилади. 1:100 ва ундан юцори суюлтириш 
д а р аж а л а р и д а эритроцитлар чукма берса, реакция мусба!т д е­
йилади.
Агглютинация реакцияси (А Р). 
Тошмали тифнц Б р и л л к а ­
саллигидан ф арклаш учун агглютинация реакцияси ц^йилади. 
Диагностикум сифатида Провацек риккетсияси ва ОХ 19 улик 
культураси кулланилади. Брилл касаллигида улик протей куль­
тураси билан Вейл—Феликс реакцияси манфий булади.
Бундан ташкари, Брилл ва эпидемик тошмали тифни фар^- 
лаш учун ^уйидаги усул ^ам кулланилади.
Бунинг учун бемор цон зардоби цистин билан тозаланади, 
чунки эпидемик тошмали тифда 7 антитело хосил булади ,ва у 
цистин таъсирида тез парчаланадн.
Брилл касаллигида эса 19 антитело ^осил булади ва у цис­
тин таъсирида парчаланмайди. Кенгайтирилган ^ а ж м д а агглю­
тинация реакцияси цуйилади. Биринчи цаторга цистин билан 
тозаланган 
ва иккинчи 
цаторга 
тозаланмаган 
цон зардоби 
суюлтириб солинади. Брилл касаллигида иккала цаторда хам 
реакция мусбат булади. Эпидемик тошмали тифда биринчи 
цъ-
торда реакция мусбат, иккинчи каторда эса манфий булади.
Вевосита гемагглютинация реакцияси. 
Бемор цон зардоби 
1:25 дан 1:1600 гача суюлтирилади. 
Диагностикум сифатида 
Провацек эритроцитлар диагностикуми кулланилади. Бемор­
нинг Цон зардобида антитело булса 1:100 нисбатда эритроцит­
лар соябонспмон чукма хосил булади. Реакция цайта 
1
ф ш л г а п -
да титри ортпб боради.
Б И О Л О Г И К УСУЛ
Эпидемик ва эндемик тошмали тифни фарклаш
учун био­
логик усул хам кулланилади. Бунинг учун денгиз чучцачаси- 
нинг эркагпга текшириш материали юборилади. Агар текши­
риш материалида эпидемик тошмали тиф кузгатувчиси булса, 
денгиз чучк*ачаларининг харорати кутарилади.
Агар текшириш материалида эндемик тошмали ги ф кузга­
тувчиси булса, денгиз 
чуч^ачаларида периорхит 
(тухумдон- 
нинг яллигланиши) юзага келади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   260   261   262   263   264   265   266   267   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish