Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


БАКТЕРИЯЛАРНИНГ УСИШИ В А БУЛИНИБ КУПАЙИШИ



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

БАКТЕРИЯЛАРНИНГ УСИШИ В А БУЛИНИБ КУПАЙИШИ
Микроорганизмлар хаётида асосий жараёнлардан бири улар­
нинг усиши ва булиниб купайишидир.
Микроорганизмлар усганда уларнинг катталиги ва барча 
Х у ж а й р а л а р н и н г
таркиби узгаради.
Бактерия 
хУ ж а й раси н и н г 
катталашувидап иборат булган 
усиш жараёни жуда тезлик билан боради, у 
б и р
неча да^ица 
ичида усади.
Бактериялар вояга етгач купая бошлайди. Улар кунда- 
лангига оддий булиниш йули билан купаяди. Бу жараённинг 
фавкулодда тез бориши характерлидир. Бактерия хужайраси 
етарли озиц-ов^ат булганда, цулай хаР°РатДа >*аР 20—30 да^и- 
^ада булинади. Бактериялар бемалол купая олса, 5 кунда битта
www.ziyouz.com kutubxonasi


хужайрадан барча Денгиз ва океанларни тулдириб юбора ола- 
Диган тирик масса хосил булиши хисоблаб чицилган.
^ацицатда эса бактерияларнинг 
ш иддат билан 
купайиши
Хатто энг яхши шароитда хам бир неча соатдан ошмайди.
Табиий шароитда купгина ноцулай омиллар бактерияларнинг 
купайишига тус^инлик ь^илади. Хусусан озица мухитида улар- 
даги моддалар алмашинувидан хосил буладиган махсулотлар 
тупланиши бактерияларнинг усиши ва купайишига зарарли 
таъсир килади. Уларнинг кисман нобуд булишига олиб келади.
Кундаланг булинишида бактериялар маълум ёшга етганда 
Д Н К молекуласи икки баравар ортади. К*из хужайра она Д Н К
молекуласининг нусхасини олади. Бу жараён к;из хужайра ци- 
топлазмаси тула булинганда тугалланади.
Чегара 
хосил
булишида цитоплазматик мембрана ва хужай- 
ра девори иштирок этади. Агар булиниш хужайранинг уртаси- 
дан бошланса, иккита киз хужайра бир хил катталикда булади 
(изоморф булиниш). Айрим холлаРДа чегара бир учига яцин- 
рокда хрсил булади, бунда циз хужайралар бир хил катталик­
да булмайди. (гетероморф булиниш). Бактерияларда (кокклар) 
булиниб купайиш турли хил текисликларда боради. Шунинг 
учун занжирсимон (стрептококк), узум шингилига ухшаш (ста­
филококк), иккитадаи (диплококк, тетракокк, сарцина) жойла­
шади. Таё^часимон бактериялар фацат кундаланг йулида, бит­
та текисликда булиниб купаяди.
Айрим бактериялар куртаклаш усулида (сил микобактерия- 
си) булиниб купаяди.
Бундан ташкари, канъюгация усулида булиниб купайиши 
^ам тафовут этилади, бу булиниш жинсий булиниб купайишга 
ухшаш. Масалан, ичак таёцчаси.
Суюц озица мухитида бактерияларнинг булиниб купайиши 
бир неча фазаларда боради.
1. 
«Патент босцич. Микроб хУжа*фаси озица мухитига мос- 
лашади, моддалар алмашинуви тезлашади, хУжайра каттала- 
шади. Бактериялар биринчи фазанинг охирида булиниб купая 
бошлайди.
^ 2. Логорифмик купайиш боскичи. Бу фазада бактериялар 
булиниб купайиши тезлашади, уларнинг сони ортади.
3. Стационар босцич. Бактерия хУжайрасининг концентра­
циям доимийлигича цолади. Бунда тирик ва улик бактериялар 
мицдори тенглашади.
4. Улиш босцичи. Бактерия хУж айрасининг ха^т фаолияти 
секинлашади ва ула бошлайди, чунки бунда озица модда ка- 
майиб, захарли моддалар купаяди. Улик хУжайралар мивдори 
ортади.
5. Т^ла Улиш боскичи. Бактерия 
хУж а йралари 
тулиц нобуд 
булади. Бактерияларнинг т^ла ^лиши бир неча кун, хаФта ёки 
ойдан сунг юзага келиши мумкин.
Суюц озица мухитида бактерия 
мицдори 18—24 соатдан
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish