Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet223/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Ферментатив хоссаси. 
Уччала тур 
\ам
цистиназа ферментини 
ишлаб чп^арати ва цистинни водород сульфитгача парчалайди. 
^ а м м а си глюкоза ва мальтозами кислотагача парчалайди. Фа- 
цат гравис тури крахмалим парчалайди. Уларнинг хаммасн ин­
дол <\осил цилмайди, мочевинами парчаламайди. Нейраминида- 
за, гиалуронидаза ва бошка патоген ферментларни ^осил ци- 
лади.
Токсигенлиги. 
Вирулент штаммлари экзотоксин 
ишлаб чи­
каради. Кимёвий ж нхатган термолабил, оксил табиатли, 2 та 
фракциядан иборат. В— фракцияси узига сезувчан туцималарга 
токсинни фиксация килса, А—фракцияси эса токсик таъспрчан- 
лигига жавобгардир. Бу токсин буйрак ости безига, юрак мус- 
кулларига таъсир курсатади. Токсиннинг бор-йуклнгини зич ози- 
Ка мухитида хам урганиш мумкин. Бу усул амалиётда кенг кул­
ланилади. Бугма токсини кам чидамли. У юкори харорат, нур 
ва кислород таъсирида тез парчаланадн. Токсинга формалин 
(0,3—0,4%) кУшилгандан сунг 37—38°С да бир неча хафта сак- 
ланганда у анатоксинга айланади. Бунда токсин захарли хос­
сасини йукотиб антигенлик хоссасини саклаб колган булади. 
Турли хил штаммлардан хосил булган токсинлар бир-биридан 
фаркланмайди ва бурма анатоксинн таъсирида нейтралланади.
Антигенлиги. 
Бурма кузратувчисинннг юзаки, оксил табиатли 
термолабил антигени ва турларнинг специфик полисахарид О — 
антигени мавжуд. Бундан ташкари 19—фаговари булиб, улар 
Кузратувчиларни ф арклаш да, инфекция манбаини аниклаш да 
кулланилади.
Чидамлилиги. 
Ташки мухитга чидамли. Б олалар уйинчогида 
бир неча кун, ивиган зардобда уй хароратида 2 ойгача с а к л а ­
нади. Паст хароратга, куритишга 
анча чидамли 60°С харорат 
таъсирида 10— 15 дакикадан, 100СС таъсирида бир дакицадан 
сунг, дезинфекцияловчи моддалар таъсирида бир неча д а к и к а ­
дан суш нобуд булади.
Патогенлиги. 
Табиий шароит la хайвонлар бурма билан к а ­
салланмайди. Лаборатория хайвонларидан денгиз чучкачалари, 
Куёнлар сезувчандир.
Уларга юкумли материал тери ичига ёки тери остига юбо- 
рилса, токсикоинфекциянинг клиник белгиси ва юкумли мате­
риал юборилган жойда шиш, некротик яллирланиш юзага ке­
лади. Буйрак усти безида кон куйилиши кузатилади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish