Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet226/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   222   223   224   225   226   227   228   229   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Асосий текшириш усуллари
1. Микроскопик.
2. Микробиологик.
3. Биологик.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Текширишнинг биринчи куни. Даволовчи шифокор талабига 
асосан текшириш материали олинган тампондан суртма препа­
рат тайёрланиб, буяб микроскоп остида текширилади. М икрос­
коп остида бугма кузгатувчисининг морфологик куриниши аниц- 
ланса, тахминий диагноз куйилади.
Текшириш материалнни Клауберг ёки бошка махсус озика 
мухитларига экилади. Экилган косача термостатда 37°С харо­
ратда 24—48 соатга колдирилади.
Текширишнинг иккинчи куни. 
Экилган мухит термостатдан 
олиниб куздан кечирилади. Мухит таркибида айрим ингибитор- 
лар булиши сабабли Клауберг мухитида бактерияларнинг уси­
ши секинлашади. Бундай холларда косачаларни яна термостат­
да 24 соатга колдирилади.
Текширишнинг учинчи куни. Косачани 
терм остатдан
олиб л у ­
па ёки стероскопик микроскоп ёрдамида текширилади. Клауберг 
мухитида gravis тури к°Ра -кулранг R— шаклли, mitis тури урта 
улчамли, 
силлик, 
к °Р а 
Ра нгли, 
S—шаклли, intermedius тури ял- 
тирок, 
майда, 
кора 
колония хосил килиб усади. Ш убхали коло­
ниядан олиб соф культурани ажратиш учун 25% ли зардоб 
сак-
ловчи мухитга 
экилади. 
Цистиназа ферментини аниклаш сина­
маси, Геле прецепитация реакцияси 
к уйилади. 
Бу синамалар 
албатта 
утказилиши шарт булган синамаларга киради. Агар 
шубхали колониялар билан 
куйилган 
синама натижа бермаса, 
бу синамалар соф культура билан кайтадан куйилади.
Цистиназа синамасини цуйиш. 
Пробиркадаги тик Пизу му- 
Хитига соф культура санчиб экилачи, термостатда 37°С х а рора т- 
да 18—24 соатга колдирилади. Вакт утгач олиб текширилади. 
Реакция мусбат булса экилган ердацора узак ва унинг атрофида 
Кора булутга ухшаш усиш хосил булади. Бу корайиш кузгатув- 
чи ишлаб чикарган цистиназа ферменти Пизу мухити таркиби­
даги цистинни водород сульфитгача 
парчалаши натижасида 
хосил булган олтингугуртнинг куррошин ацетати билан реак­
цияга киришади ва 
к ° Р а 
рэнгли кУРр°шин сульфитининг хосил 
булиши натижасидир. Сохта бугма кузгатувчиси ва дифтероид- 
лар цистиназа ферментини сакламайди ва шу сабабли 
Пизу 
мухитида усганда мухитнинг рангини узгартирмайди.
Экзотоксинни аниклаш. Бу реакция токсин ва антитоксинни 
таъсирига асосланган. Реакцияни куйиш учун Петри косачаси­
га pH 7, 8 га тенг эритилган ва 50°С гача совутилган Мартен 
агаридан 12— 15 мл солинади. Мартен мухитида экзотоксин яхши 
ажралади. Бу му.\итдан реакцияга куп цуйиш мумкин эмас, чун­
ки ^алин мухитда преципитат чизири яхши к^ринмайди. Му.\ит 
^отгандан сунг унга антитоксин зардоби шимдирилган 
стерил 
фильтр ^орози Урнатилади.
К
орознинг
икки томонига, ундан 0,5—0,7 см узо^ликда, диа- 
метри 0,8— 1,0 см га тенг ^олда текширилаётган микроб куль­
тураси айланма холида экилади. Унга параллел холда маълум 
токсинли микроб культураси экилади. 
Ш у тартибда 4—6 та
www.ziyouz.com kutubxonasi


культурани экиш мумкин. Мухитни термостатда 37°С х аР°Рат‘ 
да 18—24 соатга колдирилади.
Вацт утгач олиб текширилади. Маълум токсинли 
микроб 
культураси узидан токсин ишлаб чицариши сабабли преципи­
тат чизицчасини хосил килади. Текширилаётган микроб куль­
тураси хам токсин ишлаб чицарса, у 
преципитат чизицча- 
сини х ° Сил цилади ва бу чизикчалар бир-бири билан туташади 
Хамда реакция мусбат дейилади. Текширилаётган микроб куль­
тураси токсин ишлаб чикармаса преципитат чизигини 
хосил 
Килмайди, хосил килса Хам улар туташмайди ёки кесишиб ке­
тади ва реакция манфий дейилади.
Антитоксин шимдирилган цогозни тайёрлаш. 
Улчами 1,5x0,8 
см га тенг, бир нечта фильтр к0Р03и к иРКиб олинади ва авто­
клавда 120°С хзроратла' 30 дацика давомида стерилизация ки­
линади. Реакция куйишдан аввал стерил пинцет ёрдамида когоз 
олинади ва стерил косачага солиниб устига антитоксик зардоби 
Куйиб шимдирилади. Зарцоб тахминан 1-мл да 500 антитоксин 
борлигини саклайдиган холда суюлтирилади. ^о гоз 0,25 анти­
токсин бирлиги билан намланади. Антитоксик зардоби шимди­
рилган фильтр цогоз мухит устига куйилади ва юкори д а айтил- 
гандек ишлар олиб борилади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   222   223   224   225   226   227   228   229   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish