Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

И м м ун и тет. 
Антитоксик ва антибактериал характерга эга 
иммунитет хосил булади. Бир цанча холларда эса организмни 
олдиндан касалланишга мойил цилиб ^уяди, шунинг учун стреп- 
тококкли ангиналар, сарамас ва бпшца жараёнлар к^п марта 
такрорланиши мумкин.
П р о ф и л а к ти к а си . 
Махсус профилактикаси ишлаб чицилма- 
ган. Умумий профилактикасида санитария-гигиена тадбирлари- 
ни олиб бориш, организмнинг умумий чидамлилигини мустах- 
камлашдан иборат.
Д а в о си . 
Антибиотиклардан фойдаланилади. Купинча пени­
циллин кулланилади, чунки стрептококклар унга чидамсиз. Ш у­
нингдек эритромицин ва тетрациклинлардан хам фойдалани­
лади.
Р е в м о к а р д и тд а с тр е п то к о к к л а р н и н г а^ ам и яти . Р е в м о к а р д и т-
www.ziyouz.com kutubxonasi


нинг патогенези тулик; урганилмаган. Лекин бу касалликнинг 
келиб чикишида стрептококклар асосий роль уйнайди. Буни 
цуйидаги омиллардан билишимиз мумкин:
1. Ревмокардит билан касалланган беморлар 
т о м о р и н и н г
устки ^исмида В-гемолитик стрептококклар ани^ланган.
2. Ревматизм купинча организмни сенсибилизацияловчи ан­
гина, тонзиллит, фарингит касалликларидан сунг юзага 
келади.
3. Бемор цон зардобида стрептококк фермент ва токсинла- 
рига ^арши антистрептолизин, антистрептогиалуронида- 
залар антителолари аникланади.
Кейинги йилларда сурункали ревмокардит турининг келиб 
чикишида 
а
—шаклли стрептококкларга эътибор килинмо^да.
П р о ф и л а к ти к а . 
Ревмакардитни, стрептококк касалликлари- 
ни (масалан: ба^ор ва кузда профилактика сифатида пеницил­
лин бнлан) олдини олиш ишларини олиб бориш лозим. Даво­
лашда антибактериал препаратлар—пенициллин кулланилади.
С к а р л а т и н а (к и з и л ч а ) эти о л о ги я си д а стр е п то к о к к н и н г аха-
м ияти. 
Г. Н. Габричевский (1902 й) биринчи булиб гемолитик 
стрептококк скарлатина кузратувчиси эканлигини аниклаган. 
Лекин бошца касалликларни келтириб чи^арувчи стрептококк­
лар скарлатинани келтириб чицарувчи хузратувчидан фар^лан- 
майди деган фикр юритилади, аммо бундай фикрга купчилик 
ц^шилмайди. Х^озирги вантда аницланишича скарлатинани эри­
троген токсин ажратувчи А гурухига мансуб стрептококклар 
келтириб чицарар экан.
Касалланиб утганларда антитоксик мустахкам иммунитет 
Хосил булади. Кбайта касалланиш х°латлари кам кузатилади. 
Скарлатинага болалар бир хилда мойил булмайди. 1— 5 яшар 
болалар скарлатинага купрок мойил булади. 6 ойликка цадар 
болалар скарлатина билан жуда кам касалланади, чунки она 
дан утган иммунитет уларни касалликдан саклайди. В. И. Иоф- 
фениинг олиб борган кузатишларига Караганда, организмнинг 
скарлатинага мойиллик даражаси унинг стрептококк захарига 
^ай даражада сезувчанлигига боглиц. Стрептококка кучли се­
зувчан булган болаларда скарлатина купроц кузатилади.
Бола организмининг стрептококк 
захарига 
сезу вч ан ли ги
Дик реакцияси ёрдамида аницланади. Дик реакцияси цуйида- 
гича олиб борилади. Билакнинг ички ^исмига, тери ичига ге­
молитик стрептококк токсинининг кичик дозаси юборилади. 
Токсин киритилган жой цизариб, унда иифильтрат пайдо 
брл-
са, реакция мусбат натижа берди деб хисобланади. Реакция­
нинг мусбат натижа бермаслиги 
муайян организм 
антиток­
син захарни зарарсизлантирганидан гувохлик беради, шунинг 
учун бундай организм скарлатинага мойил эмас деб хисобла- 
надй.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish