Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

АНТИГЕНЛИГИ ВА ТАСНИФИ
Стрептококкларда турли хил антигенлар аницланган. Ду- 
жайра цитоплазмасида барча стрептококкларга умумий булган 
турга оид нуклеопротеид табиатли антиген мавжуд. Хужайра 
деворининг юзасида оцсил табиатли тур, антигени деворида эса 
полисахарид гурух антигени аникланган.
Полисахарид гуру^ специфик антигени таркибига кура бар­
ча стрептококклар А, В, С, Д ва S гуру^ларга булинади. Гу- 
рухдан ташкари стрептококклар серологик типларга булинади
улар араб раками билан белгиланзди.
А — гурухи 70 та типни сацлайди. Бу гурухга одамда турли 
хил касалликларни келтириб чи^арувчи стрептококклар кира­
ди. В-гуру^и одам учун шартли патоген булган стрептококк- 
ларни сацлайди, С—гурухи одам ва ^айвон учун патоген ^исоб- 
ланган стрептококкларни сацлайди. Д —гурухига одам учун 
патоген х.исобланмаган стрептококклар, энтерококклар киради, 
улар одам ва ^айвон ичагида хаёт кечиради. Улар бошца аъзо- 
ларга тушса яллирланиш жараёнини келтириб чикаради, ма­
салан, холецестит, пиелит ва бошцалар. Шундай цилиб уларни 
шартли патогенлар цаторига киритишимиз мумкин. Ажратиб 
олинган культурани ^айси гурухга мансублигини гуру^ зардо­
би билан |$йиладиган преципитация реакцияси ёрдамида аниц- 
ланади. Серологик типни аинцлаш учун эса тнпоспсцнфик зар­
доблар билан агглютинация реакцияси куйилади.
ТАПЩИ МУ^ИТ ОМИЛЛАРИГА ЧИДАМЛИЛИГИ
Стрептококклар ташци мухитга анча чидамли. 60°С jqapo- 
ратда 30 дакицадан сУнг нобуд булади.
К,уриган балгам ва йирингда ойлаб сакланади. Дезинфек­
цияловчи модданинг одатдаги кониентрацияси уларни 15—20 
дацицадан сунг нобуд ^илади. Энтерококклар дезинфекциялов­
чи моддага анча чидамли булиб 50—60 дакицадан сунг нобуд 
булади.
Дайвонларга сезувчанлиги. Патоген стрептококкларга йирик 
ва майда шохли хайвонлар, от, итлар, цушлар сезгир булади. 
Лаборатория ^айвонларидан эса цуёнлар ва оц сичцонлар 
сезгир булади. Одам учун патоген стрептококкларнинг хаммаси 
хам тажриба хайвонлар учун патоген булмайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish