Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


Т Е З Ю З А Г А Ч Щ А Д И Г А Н А Л Л Е Р Г И К Р Е А К Ц И Я Л А Р



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Т Е З Ю З А Г А Ч Щ А Д И Г А Н А Л Л Е Р Г И К Р Е А К Ц И Я Л А Р
А а н а ф и л а к с и я
(лотинча ana — царши, phylaxis — химоя) — 
бу бегона антигенларни кайта юборилгандан кейин шок ёки 
унга яцин холатни тез намоён циладиган юксак сезувчанлик- 
дир.
Анафилаксияни юзага келтирувчи моддаларни анафилакто- 
генлар дейилади. Уларга бегона оцсиллар, бактерия токсин- 
лари, микроб хУж а йрасининг полисахаридлари, турли хил до­
ривор моддалар, яъни тула цимматли антигенлар ва гаптенлар 
киради.
А н а ф и л а к с и я м ехан и зм и . 
Анафилактоген (масалан, от зар­
доби денгиз ч^чцачасига юборилганда) биринчи сафар юборил­
ганда узига хос сенсибилизацияни юзага келтиради. Антите­
ло лар (1 о Е ) 
х°сил 
б^ лали, 
улар 10— 12 кундан кейин макси-
www.ziyouz.com kutubxonasi


мал титрда тУпланади. Бу антителолар ^онда айланиб юриб 
цисман хужайра танасига сингади.
Бегона оцсилнинг сенсибилизацияни юзага келтирувчи би­
ринчи дозасини сенсибилизацияловчи доза дейилади. Бу унча 
катта булмаган дозадир (денгиз чуч^ачаси учун от зардобидан
0,01—0,001 мл). Сенсибилизация антигенни парентерал (ошцо- 
зон-ичак й^ли) юборилганда юзага келади. Лекин у антиген 
ичак ёки Упка шилли^ ^авати оркали утаётганда хам юзага 
келиши мумкин. Юзага келган аллергик х°лат узо^ ва^т бир 
неча ой ва хатто йиллаб са^ланиши мумкин.
Ана шу анафилактогенни цайта юборилганда тез 
юзага 
чикадиган аллергик реакция тури—анафилактик шокни юзага 
келтиради, унинг таъсирида хайвон нобуд булади. Анафилактик 
шокнинг келиб чициш шартлари цуйидагилардан иборат:
1. Кайта юбориладиган доза сенсибилизацияловчи дозадан 
10— 100 марта ортиц булиши лозим.
2. Бу доза тУгридан-тУгри цонга юборилиши лозим.
Анафилаксия патогенезида организмга бегона оцсил ёки
бошца анафилактоген кирганда унга жавобан хосил булган 
антитело асосий ролни уйнайди. Бу антителолар цисман хужай­
ра — нишон деб номланган хУжайраларда адсорбцияланади. 
Аллергеннинг хал цилувчи дозасини цайта юборилганда, у шу 
хужайра юзасидаги антителолар билан реакцияга киришади, 
Хужайра мембранасининг яхлитлиги бузилади. Бу хужайрадан 
куплаб гистамин моддасининг ажралишига ва 
анафилактик 
шокни юзага келишига олиб келади. К,онда айланиб юрган ан­
титело ва антигенларнинг богланиши преципитатларнинг хосил 
булишига сабаб булади, шунингдек медиаторлар фаоллигини 
юзага келтиради.
Сенсибилизацияланган хайвон зардобини шу турга оид 
соглом хайванга юборилса, 1—2 кун Утгандаи кейин (бу вацт 
юборилган антителони ишонч—хужайрасига фиксацияланиши 
учун керак) у хам сенсибилизацияланади. Анафилактогеннинг 
Хал ^илувчи дозаси хайвонларда шокни юзага келтиради. Бу 
пассив анафилаксия дейилади.
Анафилактик шокнинг клиник белгиси турли хил хайвонлар­
да турлича кечади.
Денгиз чУч^ачаларида анафилактогеннинг иккинчи дозаси­
ни вена ичига юборилганда реакция дархол юзага 
чи^ади, 
Хайвон бето^ат бУлиб. оёги билан бурнини ^ашлайди, аксира- 
ди, хансираш, сунг титроц юзага келади, ихтиёрсиз сийдик 
ва нажас ажралади ва хайвон нобуд булади. Улар ёриб курил- 
ганда бронхлар спазми (цисилиши), Упкалар шишгани, ов- 
цат хазм ^илиш аъзоларида цизариш ва цон ^уйилиши кузати­
лади.
Итларда анафилактик шок томирларнинг ^исилиши ва жи- 
гарда ^оннинг турнб цолиши билан кузатилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


1^уёнлар анафилаксиясида улар нафас олишнинг тухташи 
ва цон босимининг тушиб кетишидан нобуд буладилар. Бу 
холат кичик 
1
фн айланиш доираси артериясининг спазми на­
тижасида юзага келади.
Одамда анафилактик шок зардобли препаратларни юбориш 
цоидаларини бузилиши ёки пенициллин ва бошца дори модда­
ларни юбориш натижасида юзага келади. Реакция куз мушак- 
ларининг спазмаси, юрак томир системасининг бузилиши билан 
намоён булади. Тана харорати 1—2°С га пасаяди, хансираш 
кузатилади, томир уриши тезлашади, артериал босим пасаяди, 
цалтираш, бУгимларда огриц ва бош^а белгилар юзага келади. 
Айрим холларда анафилактик шок улим билан тугайди.
Анафилактик шокни олдини олиш учун десенсибилизацияни, 
яъни ю^ори сезувчанликни йу^отиш керак. Шу мацсадда барча 
анафилактоген моддаларни юборишдан аввал, шокни юзага 
келтирмайдиган ва юборилган анафилактоген антителони бог- 
лаб оладиган дозаси юборилади. Масалан, одамга керак бул­
ган бегона от зардобидан (бугма, цоцшолга ^арши) аввал 0,5— 
1,0 мл, 2 соатдан кейин долган дозани юборилади. Бу зардоб­
ни Безредко усулида юбориш дейилади. Зардобли препаратлар 
Хамма 
ва^т булиб-булиб юборилади. Аввал юбориладиган пре­
паратга одамнинг сезувчанлиги аникланади. Ш у ма^садда би- 
лакнинг ички томонига юборилиши керак булган, 1:100 суюл­
тирилган зардобдан тери ичига 0,1 мл юборилади. Агар реакция 
манфий (бироз цизариш ва 1 см дан камроц кенгликда шишиш 
Хосил 
булса) булса 20—30 да^и^адан сунг 0,1—0,5 мл суюл- 
тирилмаган зардобдан тери ичига юборилади. 30—60 дацица- 
дан сунг реакция манфий булса долган доза хам юбори­
лади.
Зардоб касаллиги одамга бегона зардоб (масалан, от зардо­
бини) юборилганида юзага келади. У препарат юборилган за­
хоти юзага келиб ва анафилактик шок турига кура огир Утиши 
мумкин. Организмга зардоб юборилганда шу зардобга нис­
батан антитело хосил булади, шу зардобни цайтадан юборил­
ганда зардоб касаллиги юзага келади. Лекин зардоб касалли­
ги зардобни биринчи маротаба кУп мицдорда юборилган хол­
ларда хам юзага келиши мумкин. Бундай холларда у зардоб 
юборилгандан 8— 12 кундан сУнг намоён булади, чунки бу давр 
мобайнида организмда зардобга нисбатан антитело синтезла- 
нади. Тошма тошади (эшак еми), бадан ^ичишади, бугимларда 
огриц. пайдо бУлади, лимфа тугунлари катталашади, харорат- 
нинг кутарилиши, кузатилади аста-секин бу белгилар йу^о- 
лади.
Иммуноглобулинларни ^Улланилиши зардоб касаллигини 
олдини олади.
Атопик 
реакциялар 
— (атопия)— лотинча (atopos — ажаб- 
ланарлик, галатилик) аллергенларга сезувчанлик юцори булган 
одамларда организмга аллергенлар кирганда 
уларга 
нисбатан
www.ziyouz.com kutubxonasi


жавобининг хосил булишидир. Юцори сезувчанликка мойил- 
лик наслдан-наслга утади.
Бу реакциянинг механизмы организмнинг шу аллерген билан 
биринчи учрашувида хосил булгани каби, аллерген ва антитело 
орасидаги таъсирдек боради. Бунда анафилаксиядагидек гис- 
ттамин ва унга ухшаш моддалар ажралади, улар силлиц мушак- 
ларни кисцартиради, томирларнинг утказувчанлигини ошира- 
ди ва боцщалар.
Аъзо ва тузима 
хУж а йраларига 
антителолар ёпишишига 
караб турли хил ^олатлар юзага келади: нафас йулини шикаст- 
ланиши — аллергик тумов ва 
бронхиал астма, куз шиллик; 
цаватининг шикастланиши — коньюнктивит, терини шикастлани- 
ши — эшакем (крапивница) тошиши ва бошкалар.
Бундан ташкари, атопия организм айрим 
моддаларни— 
озиц-овцатлар, доривор ва усимлик моддаларини кутара ол- 
маслигн натижасида 
^аы
юзага келади. Атопиянинг анафилак- 
спядан фарци шундаки, у десенсибилизацияга берилмайди ва 
факат одамларда кузатилади.
Бронхиал астма. Касаллик бугилиш хуружи ва огир спаз­
матик йутал билан утади. У бронх мушакларини цисцариши ва 
бронх шиллиц цаватининг шишиши натижасида келиб чицади. 
Асосан астмани келиб чицишига, турли хил аллергенлар — 
чанг, усимликлар, ^айвон жуни. дори моддалари ва бошкалар 
сабаб булади.
Поллиноз (пичан иситмаси — сенная лихорадка). 
Одатда 
ба^ор ва ёз ойларида усимликларни гуллаш даврида кузати­
лади. Усимлик чанги ёки замбуруг споралари шиллиц цават- 
ларга кириши натижасида конъюнктивит, тумов, бош огриги, 
айрим холларда нафас сициши кузатилади. Касалликнинг ри- 
вожланиши организмнинг олдинги сенсибилизациясига боглиц. 
Коида антитело билан усимлик чангларини аницлаш хмумкин.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish